Pismo javnim funkcionerima Srbije: Kasno je, ali još nije prekasno
Prestanite da budete čauši, klimoglavci i oni koji pljeskaju kad im se naredi, verna administrativna posluga, epigoni, zavisnici, večiti pratioci u debeloj senci, puki izvršioci naloga: možda ipak ima još šanse da učinite (i) nešto dobro za sebe, za svoju porodicu, osobito decu, za svoj narod, za sopstvenu državu, za društvo u celini.
Da od nekog skorog momenta ubuduće probate da postanete uistinu svoji, samostalni, da se otrgnete sa zarđalog lanca, da izađete iz gubitničkog kola, iz anahronog političkog lifta koji se strmoglavljuje.
1. Zapitajte se kuda (vas) vodi sadašnje vrhovničko bolesno mesijanstvo, ovdašnje krivudavo privatizovano politikanstvo, unutrašnje i spoljno, naročito odnos prema susedima i vodećim međunarodnim faktorima.
2. Napravite bez odlaganja sopstveni opsežni i detaljni inventar onoga što ste unazad godinama rđavo (u)radili, šta ste nedopustivo manljivo propustili a bili ste dužni da preduzmete, kao i šta ste prećutali a niste nipošto smeli; progovorite o tome javno!
3. Konačno se urazumite i shvatite zašto su tako masovno ustali, ne samo studenti, već i brojni drugi intelektualci, radnici, službenici, poljoprivrednici, penzioneri, pa i rano odrasli, sazreli đaci – ta moćna i poletna kompaktna sila probuđenog srbijanskog građanstva svih doba, školske spreme i zanimanja. I ne pokušavajte da ih nadalje zavaravate, lažete, podmićujete, potkradate – zasigurno nećete uspeti! Jer oni su i odnosu na vas paralelni, viši, sveži elitni svet, svetla nezaustavljiva gromada koju valja poštovati, kojoj je uputno bezrezervno se pokloniti, ako ne i prikloniti joj se!
4. Proteklih meseci u svesti i vidokrugu naših savesnih građana – poglavito studenata – nije samo teški novosadski zločin sa pogubnim posledicama, premda je on bio ona tragična gromopucateljna, inicijalna kapisla. Neuporedivo šire, dodijao im/nam je dugotrajajući sveukupni nakaradni politički režim, nenarodni sistem bezakonja i pljačke čiji ste vi zamašni deo, takoreći jezgro. Doduše, nadam se, pa i naivno, da ipak ima ne mali broj vas koji će se, iako naknadno i odveć zakasnelo, ali ne i prekasno osvestiti, pa podići glas protiv državnog nasilja, nepravde, mržnje, neukusa, primitivizma, diskriminacije, medijskih rampi, indukovane bede, korupcije i ostalih pošasti; određeni javni poslenici su to već i učinili!
5. Možda vam je baš sada poslednja prilika da priznate svoja nedela, greške, neizvinjavajuće zablude – pred javnošću, pred sopstvenom decom, pred istorijom koja pamti i ne prašta!? Jer vaš uveliko natruli, na više mesta probušeni partijsko-politički brod ubrzano tone, gonjen uskovitlanim vetrovima propada kroz duplo dno usahlog mora po kojem nekontrolisano štetočinski završno pluta.
6. No, čak i da se kojim čudom (sic!) ispune u celini svi studentski zahtevi vezani za novosadski slučaj – što će naši vrli akademci, uz pribavljene nezavisne ekspertske nalaze i mišljenja, sâmi minuciozno na svojim plenumima proceniti – niste se time nimalo spasli od odgovornosti, i subjektivne i objektivne. Građani, uz najzad koliko-toliko ujedinjenu političku opoziciju, moraju u svojim opravdanim protestima ići do kraja u pogledu raskrinkavanja svih ostalih vaših manipulacija, mračnih afera koje ste poglavito vi, samovlasno ili po naređenju „odozgo“, proizveli, u kojima ste besramno učestvovali, podstrekavali ili pomagali te gnusne rabote – vaših ogrešenja o moral, o razum, o ljudske i božanske zakone.
Dakle, jedino samourušavanjem vladajućeg personalnog državnog aparata – ne i institucija koje će obnovljene uskoro ozdraviti! – imate slamku, nekakvu priliku da se „na kašičicu“ iskupite (!?), i time – u mraku koji ste proizveli, se moleći za sebe – makar minimalno, jedva donekle, za koju nijansu ublažite sopstvenu nesumnjivo tešku krivicu.
7. Čujemo i vidimo, vi neretko pozivate ili papagajski ponavljate postulat održavanja tobožnje stabilnosti Srbije i njenog ustavnog poretka – a sve ste to baš vi u sadejstvu sa vama sličnima, besomučno i surovo godinama rušili, gazili, pa do temelja uništili, obezvredivši i reč Ustav, kao i misiju Ustavnog suda i ostalih državnih organa i javnih ustanova koje ste uzurpirali.
8. Nema vam nazad „gospodo“, suvereni narod, građani Srbije danima i nedeljama odlučno, strpljivo i uporno grade novu Srbiju na razvalinama vaše sramote – otvoreno, prozračno, demokratsko, u najplemenitijem smislu evropeizirano društvo ravnopravnih članova zajednice koji će – u miljeu vladavine autentičnih jurističkih normi – uživati široku paletu pouzdano i dosledno zaštićenih ljudskih sloboda i prava.
9. Zbog svega narečenog, skupite petlju i povucite se što pre sa svojih napuklih javnih položaja, pojedine odlučilačke policijske starešine osobito, udaljite se pognutih glava čekajući neminovne a racionalne presude, pažljivo proceduralno odmerene sankcije, bespogovorno zaslužene spram vaše individualne (pored one kolektivne!) jasno utvrđene odgovornosti; političke, materijalne, krivične. Rečju – pribegnite smesta preventivnoj autolustraciji! Bio bi to vaš prvi iole dostojan korak u sadašnjem srbijanskom napokon rascvetalom pretprolećnom ambijentu. Ujedno, prav(n)i put da u Srbiji – umesto tekuće nesnošljive anomije – zavlada napokon spokojstvo i mir. Bez razobručenog revanšizma i anarhije. Da ne bude dodatnih i produbljenih podela, sukoba i žrtava. Da se ubuduće u svima nama i oko nas odvija normalan, pristojan život blagostanja i sreće. I ne dopustite da vas i dalje populistički obmanjuje billo ko, (na)vodeći vas sa sobom u ponor bez povratka. A budite uvereni, sijaset čvrstih dokaza postoji, da ste jednom nogom u njega već poodavno dobrano zakoračili.
Autor je profesor Pravnog fakulteta
Danas.rs
