Policija je u nedelju uhapsila Marka Simića, sina savjetnika direktora policije Republike Srpske Dragana Simića.
Za sada nema informacija da li će savjetnik zbog svega navedenog podnijeti ostavku.
Iako je pokušao pobjeći, Simić je uhapšen nakon potjere, a kada su otvorili njegov “bmw” otkriven je i pravi razlog bježanja. U automobilu je pronađeno pet kilograma marihuane i četiri mobilna telefona.
Reklo bi se, hapšenje kao i svako drugo, ali nije tako, pa je samim tim ulov policijskih službenika daleko ozbiljniji nego što bi bio inače.
Svako drugo hapšenje saopštava se javnosti odmah, ali ne i “nezgodna” hapšenja. Ona kasne i saopštavaju se nakon što mediji objave detalje i, naravno, nakon što se usijaju uši od telefonskih poziva.
I ovo hapšenje, kao i prethodna dva u Banjaluci, vjerovatno su se smučila onima koji odlučuju šta će to biti objavljeno u javnosti, ali avaj, šta je tu je.
Podsjećanja radi, da nije bilo medija javnost ne bi ni saznala da su uhapšeni u međuvremenu suspendovani inspektor Predrag Karanović, koji je kroz crvena svjetla bježao od policijske patrole, ali ni Boris Udovičić, vlasnik agencije “Euphoria”, koji je čak i nasrnuo na policajce, te im uputio pogrdne riječi tokom hapšenja.
Zato, svaka čast policiji (onima na terenu) na dobro obavljenom poslu i poruka da će sve što rade biti objavljeno, pa makar se šefovi bunili protiv toga i za sve optuživali Amerikance.
Ono što je mučno to je da se neodgovaranjem na pitanja i skrivanjem informacija o hapšenju pojedinaca šalje ružna slika o radu policije, a posebno se omalovažava rad onih službenika koji časno i pošteno u uniformi obavljaju svoj posao. Ali, ničija nije do zore trajala.
I još jednom, da ne zaboravim, do sljedećeg skrivanja informacija.
Autor: Nikola Morača/Srpskainfo
