Te nevidljive čestice koje udišemo povezane su sa bolestima pluća, srca, moždanim udarima i rakom. Zovu ih “nevidljive ubice iz vazduha”.
Podaci su, čini se, iz godine u godinu gori. U BiH na godinu prerano umre oko 3.300 ljudi zbog posljedica izloženosti vazduha zagađenim česticama. Hiljade i hiljade stanovnika živi sa respiratornim i kardiovaskularnim problemima.
Oni koji se u svijetu ozbiljno bave ovim problemom, poručuju da BiH proizvodi električnu energiju sagorijevanjem lignita, uglja slabog kvaliteta koji zagađuje okolinu.
Tokom zime mnoga domaćinstva svoje slabo izolirane kuće zagrijavaju korišćenjem nekvalitetnog uglja, drveta ili otpada u neefikasnim pećima. Nije to samo zbog neznanja ili nebrige, već i zbog siromaštva.
Smrtonosnom vazduhu takođe doprinose zastarjela vozila. Jer, našim ulicama i dan danas krstare automobili proizvedeni devedesetih, pa i starijih godina.
Uzmimo sve ovo u obzir kada uveče krenemo u šetnju. Ili dok nam se djeca igraju napolju. Ili dok se spremamo da vozimo bicikl ili da džogiramo po parku. Obratimo pažnju na informacije o kvalitetu vazduha. Nisu nebitne, uopšte. Kada osjetimo posjledice, biće nam važne, ali biće i kasno.
Prema brojkama SZO za 2022. godinu, BiH ima petu stopu smrtnosti od zagađenosti vazduha. Petu! I najviše pogađa starije. I naše najmlađe, naše najdragocjenije na svijetu.
Zato, ne ignorišimo kada neko piše ili priča o zagađenosti. Te priče ne dolaze iz Delhija, Bagdada, Kuvajta ili daleke Kine. One su iz Sarajeva, Banjaluke, Lukavca, Zenice. Ne odmahujmo rukom kada se priča o smogu. Odmahnimo rukom kada komšinica priča šta je čula. Ili kada nas na ulici zaustave da nas ubijede da glasamo za njih.
Srpskainfo
