Neko bi rekao da smo ravnodušni prema svemu što nam rade zbog toga što smo kolektivno ogrezli u kocku. Narod obuzet porokom nije u stanju da racionalno sagledava stvarnost. Zato neizvesnom smatra trku sa jednim konjem i raduje se što je drugom nogu slomio.
“Taj konj je neprijatelj ovog hipodroma, strani plaćenik koji podriva stabilnost. Našao se on da po živcima skakuće konju koji je izbor broj jedan naših građana”, poručuju oni koji su iz stripa izašli da nas more na javi. Čak su i članovi družine TNT znali da se našale na račun svog broja 1. No, kod naših šale nema jer obožavanje debelo naplaćuju.
Da smo izgubili kompas i da se klanjamo teletu koje čak nije ni zlatno, videlo se i prošle nedelje. Ovi redovi, dakako, neće iz letargije trgnuti one koji su odavno odustali od sebe. A neće savest probuditi ni kod onih koji je nemaju. Ipak, beležimo da su u nedellji iza nas poslanici demonstrirali ulogu digestivnog trakta društva kroz koji je prošao zakon kojim će se, i ono malo mozga što nam je ostalo i funkcioniše u NVO, proterati.
Uostalom, ako je mozak prisutan, može zapitati zašto smo predsedniku Azerbejdžana čestitali njegovu operaciju “Oluja”. Izveo je, doduše, u rukavicama, ali je svejedno sto hiljada ljudi pobeglo.
Ovako, u odsustvu mozga se niko ne pita ni zašto je od šest vesti iz Srpske na javnom servisu četiri o tome šta nam baja smatra i kako stvarnost tumači. Peta je po pravilu, pokuda opozicije, a šesta pohvala nekog bajinog poteza ili odbrana od nasrtaja na njegovo delo i lik mu. Tako da ispada da se cela republika oko njega vrti. Ako je privreda- vest o baji. Gde je aktuelno, opet baja. I u rubrici sport- baja u dresu. Ili barem na tribinama. Nema ga samo pod razno, jerbo su za takvu veličinu samo udarne vesti. A ni u crnoj hronici zato što mu ništa našli nisu.
“Možda neki kamen u bubregu za koji su neprijatelji tvrdili da je zlatna poluga. Isto kao što su mu smestili za ikonu. Ko će da plati odštetu baji i republici mu za tu podmetnutu aferu”, upitao je izvesni Kaluža koga su, možda i od blata, pravili javni servis i srna mu.
U nedelji iza nas je jedan sindikat štrajkovao, a drugi sa Radovanom zajednički jezik postizao. Istorija ljudske vrste pokazuje da je zadovoljan i srećan rob najveći neprijatelj slobode. Još je veći onaj koji i ne primećuje da je rob jer mu je rečeno da se to zove patriotizam.
A vođe patriota, da bi nas branile, moraju da imaju sa čim. Videlo se to i na Kosovu gde je najveći srpski patriota ujedno i najbogatiji. Isto je i ovde.
Da relativizujemo svaki lopovluk narodu smo pripisali poneku izreku.
“Ko ne zna za sebe, ne zna ni za drugoga” je posebno popularna poslednjih decenija. Do drugoga nisu stigli jer se sobom još bave.
Toliko je vila koje treba opremiti, stanova koje treba kupiti, destinacija koje treba helikopterom obleteti, pa, na kraju, i lovišta u kojima na kapitalcima treba pre safarija vežbati.
I dok najveće patriote žive svoj raj na zemlji, običan, da ne kažem prost, svet selektuje ono što mu odgovara i kolektivno pristaje na zamazivanje očiju.
Mogli bi se osvestiti u nekom podrumu i pod ključem, na samotnom mestu gde niko neće moći da čuje poziv upomoć.
