“Ništa joga i meditacija. Energiju povraćamo tradicionalno- neki ražnjić, čokanjčić, čačkalica. U reinkarnaciju ne verujemo, zato živimo sad, u punom kapacitetu, što bi mudri baja rekao. Naše molitve su uslišene. Mi nikad stabilniji, a i patrijarh je tu, Čak da svevišnji odmah i ne pomogne, tu je osovina Vulić- Kovačević- Mazalica na braniku svojih pozicija”, objašnjavao je prvi ministar i zvanično najvažnija figura u republici.
“Strpite se još malo, braćo! U oktobru će ovde da padaju cene! Samo dok talas koji je zahvatio Srbiju stigne do nas, nećete verovati koliko će sve da pojeftini”, uzvikivao je Radovan.
Teško ga je za ozbiljno shvatiti budući da od padova u svoj tefter može da ubeleži samo pad kriterijuma i, uopšte, svega pozitivnog u ovom društvu. Na njegove mere se smeju i prodavci i distributeri. Sve što bude spustio, platićemo na gorivu koje je već tri marke.
Poskupljenje, dakako mnogima neće ništa značiti, posebno onima koji su u proteklim decenijama postali multimilioneri.
“Nema gde me nema”, kratko je objasnio svoj uspeh Ramo, federalni ministar unutrašnjih poslova. Osim po milionima, široj javnosti je postao poznat po neverovatnom talentu za prerušavanje.
“Čoveče, ja mislio da je kriminalac, a ono ministar”, uzviknuo je mnogi neupućeni stranac koji je slučajno video ovu umnu glavu na malom ekranu.
“Kakav je to sukob interesa ako sam sina stavio za direktora zatvora? Nije kao da sam ga postavio na mesto direktora Elektroprivrede. Mada, sad kad ste rekli, vidim da je to baš dobra ideja. Mi smo inače jedna sposobna porodica. Nema tendera koji ne dobijemo, toliko smo dominantni. Zato sam sad multimilioner. A,vi? U šta je vama decenija prošla?”, upitao je sa malih ekrana ministar iznad zakona.
I nije samo Ramo otac sa sinovima takav. U nedelji iza nas se istakao i prvi parlamentarac entiteta koji je rekao da bi bio u stanju da sve svoje da, uključujući i fotelju, kad bi Srpskoj bilo bolje. Uzalud su sa mreža uzvikivali: „idi, odmori se“, ostao je gluv na povike.
“Neka, braćo, nije meni za mene. Spreman sam da se da sve istrpim zarad našeg naroda i države koju smo stvorili, pa i da primam hiljade maraka javnog novca. Da je lako biti u fotelji, sigurno mene ne bi zapala“, objašnjavao je ovaj delatnik za opštu stvar.
Ako vam se učinilo poznatim, ne grešite. Videli smo u Đekni Radosava na konju koji se neprekidno žali kako se pati i žrtvuje samo da bi Ljeposavi, koja kilometrima pešači prateći kljuse i jahača, bilo lakše.
Trošili smo pare na još jednu hibridnu manifestaciju koja se priređuje zbog učesnika, nikako zbog publike. Jer, Dani RS u Srbiji praktično postoje samo na javnom servisu.
Da ih sledeće godine preskoče, niko ne bi primetio, kao što ove niko nije primetio da na lokalu nismo slavili Dan jedinstva. Izostale su zastave, priredbe, kolone auta. Mora da nije imao ko da organizuje jerbo je pola RS već odselilo za Srbiju.
Ovo što je ostalo nema drugog izbora nego da puni budžet prema kome se odnose kao prema alajbegovoj slami. Koga je zapalo, iz javne kase zahvata nemilice. A sve, dakako, u skladu sa koalicionim (čitaj: ucenjivačkim) kapacitetima.
