Auprkos spiskanim parama, ovaj kompleks, tek nepune dvije godine od izgradnje, pretenduje da postane ruglo broj 1 u gradu.
Već sada „odiše“ prljavštinom i zapuštenošću, kao da je, brat bratu, star deceniju i kao da je koštao neku siću, pa da ga komentarišemo u stilu: koliko para – toliko muzike.
Međutim, problem je što je za njegovu izgradnju potrošeno brdo para, dok smo muziku slušali tek par dana, taman toliko koliko je trajao prvi i jedinu turnir odigran na ovoj lokaciji.
E, kad su se svjetla reflektora pogasila, a zavjesa nakon predstave pala, ispostaviće se za sva vremena, i to malo muzike je utihnulo. A građanima ostade da lamentiraju nad potrošenim milionima i maštaju o tome šta se za otprilike 50 miliona moglo uraditi, pa da svima bar malo bude bolje.
S druge strane, znalci upućeni u ovaj promašaj republičko-lokalnih vlasti, upozoravaju da bi trebalo bar još toliko para da se pomenuti objekat privede namjeni!?
To, od nadležnih, vjerovatno, nikome nije ni u malom mozgu, jer bi, valjda, i za njih bio veliki gaf da ponove jednu od najvećih grešaka u istoriji Banjaluke.
A da su se, bogdo, potrudili da čuju vapaje građane, možda bi i razmislili da li će pomenute desetine miliona KM sjuriti u jednu svojevrsnu rupu bez dna.
Naravno, nema obični čovjek ništa protiv sporta i ulaganja u ovu sferu života. Ali, kako uopšte i da razmišlja o razonodi, dok nam djeca nemaju mjesta u vrtićima, radnici dirinče za male plate, pa sve masovnije odlaze trbuhom za kruhom, vozimo se razrovanim ulicama moleći boga da nam točkovi ostanu na autu, svako malo ostajemo bez grijanja i vode zbog dotrajalih cijevi…
Kako da se ne pitamo šta je sve moglo da se uradi pomenutim milionima, pa da malo prodišemo i riješimo se bar nekih problema koji prijete da nas uguše, a da nikog nije briga za to…
Kako da nas ne ždere koliko je para bačeno u ovaj bezdan u Banjaluci, koji, od rugla, više nije ni za pogledati!
Autor: Maja Radoja/Srpskainfo
