Rane i dalje peku, pitanja ostaju bez odgovora

Rane i dalje peku, pitanja ostaju bez odgovora

Pre tačno četiri meseca, Srbiju je u crno zavio jedan od najgorih zločina u istoriji, kada je, tada trinaestogodišnji učenik 7. razreda OŠ „Vladislav Ribnikar“ sa Vračara ubio devetoro nedužnih đaka i čuvara škole.

Od dana kada se masakr u školi dogodio, mnoge stvari su se promenile, ali su mnoge i ostale iste. Ono što se nikad neće promeniti je bol koja će zauvek tinjati u svima nama zbog prerano ugašenih mladih života.

Kako je dečak ubica tokom izvršenja zločina imao 13 godina, nije mogao da bude uhapšen već je smešten u Kliniku za neurologiju i psihijatriju za decu i omladinu gde se i danas nalazi.

Dečak ubica kreće u školu

Kako se 1. septembar približavao, a dečak ubica se nalazi u klinici, njegova majka se obratila institucijama sa zahtevom da se reši pitanje daljeg školovanja njeno dvoje dece.

U pismu, majka dečaka ubice ne pominje tragediju u „Ribnikaru“ ni jednom jedinom rečju, već se obraća za pomoć navodeći da je situacija u kojoj je njena porodica – složena.

U pismu, koje je prema saznanjima „Blica“ vrlo šturo i nema nijedne emocije, majka dečaka koji je usmrtio devetoro đaka i radnika obezbeđenja navodi da je pitanje obaveznog osnovnog obrazovanja njene dece „otvoreno“. Ona konstatuje da mlađa ćerka, koja je kao i brat pohađala istu školu, ne može da nastavi školovanje u Ribnikaru, a da je sin na Klinici za neurologiju i psihijatriju za decu i omladinu.

Ubrzo nakon ovog pisma, doneta je odluka da dečak ubica nastavi školovanje, odnosno da završi osmi razred u Osnovnoj školi „Dr Dragan Hercog“. To nije klasična škola sa učionicama prepunim dečije graje u dve smene, salom za fizičko ili dvorištem za igru. Štaviše, ova škola nema ni svoju zgradu već samo kolektiv od oko 80 nastavnika koji rade s osnovcima koji su pacijenti i koji ne mogu da nastave klasično osnovno obrazovanje.

Dečak ubica napunio 14 godina

Dok smo pokušavali da svarimo vest o masovnoj pucnjavi u školi, stigla je nova informacija – dečak ubica ima 13 godina i on prema Zakonu nije krivično odgovoran, jer se vodi kao dete.

„Šta sada, šta dalje?“ – nova su pitanja koja su počela da odjekuju u mislima svih nas.

Dečak je smešten u psihijatrijsku ustanovu, gde je pod nadzorom policijskih službenika, koji dežuraju 24 sata.

U međuvremenu, 31. jula on je napunio 14 godina, ali to u ovom slučaju ništa neće promeniti. Zakon ne može da se primeni retroaktivno: dečak ubica je u tom kobnom trenutku imao 13 godina i na njega se mogu primenjivati zakoni koji važe u trenutku izvršenja dela. A zakon je jasan – mlađi od 14 godina ne podležu krivičnoj odgovornosti.

Ako izvršilac u momentu izvršenja dela nije imao dovoljno godina da odgovara, to se neće promeniti ni kasnije.

Krivični zakon je propisao da je donja starosna granica 14 godina, kada počinju da se gledaju kao mlađi maloletnici, a sve ispod 14 godina su deca, koja nisu krivično odgovorna.

Pomeranja granice krivične odgovornosti?

Mogućnost pomeranja starosne granice za krivičnu odgovornost je odmah pomenuo i Aleksandar Vučić, predsednik Srbije. On je predložio da se smanji starosna granica za krivično-pravnu odgovornost maloletnih lica sa 14 na 12 godina, u skladu sa međunarodnim i evropskim standardima.

Predlog da se krivična odgovornost snizi podržali su brojni advokati, kao i Udruženje sudija i tužilaca (UST).

Ipak, za sada još uvek nema zvaničnih informacija o ovim promenama.

Dečak prvi put progovorio o masakru

Nakon dva i po meseca, 18. jula dečak ubica je prvi put progovorio o masakru koji je počinio. Iako on neće ući u sudnicu kao okrivljeni, pojavio se pred tužilaštvom u postupku koji se vodi protiv njegovog oca, koji se tereti za teško delo protiv opšte sigurnosti.

V. K., otac dečaka ubice, se sumnjiči da je vodio sina u streljanu, obučavao ga da koristi oružje, kao i da je nepropisno držao oružje. U postupku koji se vodi protiv njega svedočio je upravo dečak ubica. On je četiri sata ispitivan putem video linka. Bili su prisutni i roditelji neke od ubijene dece. I oni su postavljali pitanja dečaku koji je ubio njihovu decu.

Dečak nije mogao da objasni zbog čega je počinio zločin, a jedini razlog koji je naveo jeste „da je imao loša osećanja prema vršnjacima.“

– Izjavio je da se kaje. Nije želeo da vidi slike drugova koje je ubio i u objašnjenju je rekao da mu je neprijatno – naveo je izvor „Blica“.

Prema saznanjima „Blica“, dečak ubica je svedočio da je na ideju da ubija u „Ribnikaru“ došao mesec dana pre zločina, gledajući jedan dokumentarni film. Plan je pravio između dve i tri nedelje.

Isprva je sastavio kraći spisak đaka koje je nameravao da ubije, ali ga je naposletku produžio sa više imena. Tvrdi da je, navodno, listu sastavljao „tako da je više razmišljao koga ne bi pogodio“.

Dečak ubica je tvrdio da mu „nije bilo lako da dođe do oružja“. Sef s pištoljem je bio postavljen veoma visoko, skoro pri plafonu, a morao je da sazna i šifru za otključavanje.

 Kad ga je tata otključavao video sam da je šifra 637 – objasnio je dečak ubica kako je došao do oružja.

Dečak ubica je u iskazu potvrdio da njegov otac voli oružje i da ga je vodio u streljanu. Ipak, rekao je da mu prvi kontakt s oružjem nije omogućio otac, već instruktor u streljani. Opisao ga je kao mršavog, sedog, kratke kose i srednjih godina.

Protiv porodice podneta tužba

Članovi porodica čiji su članovi ubijeni u ovom masakru, 9. avgusta su podneli tužbu u parničnom postupku protiv majke i oca, ali i dečaka ubice.

Tužba je, kako smo pisali, podneta u parničnom postupku zbog naknade nematerijalne štete za pretrpljene duševne bolove usled smrti bliskog lica, kao i na ime pretrpljenog straha, a protiv dečakovog oca je u toku i krivični postupak koji je u fazi istrage pred Višim javnim tužilaštvom u Beogradu.

Ovom tužbom u parničnom postupku je zatražena i novčana renta odnosno buduće davanje određenog iznosa novca od dana presuđenja pa dok traju uslovi za to – i to na ime buduće nematerijalne štete za pretrpljene duševne bolove usled smrti bliskog lica.

Tužilaštvo ima rok još dva meseca da digne optužnicu

Otac dečaka ubice se nalazi u pritvoru već četiri meseca, što znači da tužilaštvo ima rok još dva meseca da donese odluku šta će biti sa optužnicom.

Advokat Radomir Munižaba za „Blic“ objašnjava da tužilaštvo ima rok još dva meseca da podigne optužnicu jer se otac dečaka ubice već nalazi u pritvoru.

– Ukoliko se u roku od šest meseci ne podigne optužnica, on mora da se pusti na slobodu. Ako se podigne optužnica, tužilaštvo u tom slučaju ima pravo da predloži da se pritvori i tada pritvor može da traje do okončanja postupka – kaže Munižaba.

Zabranjeno im raspolaganje imovinom

M. K. majici dečaka ubice, Apelacioni sud u Beogradu zabranio je da otuđi i optereti nepokretnosti. Tom odlukom majici dečaka ubice zabranjeno je otuđenje i opterećenje nepokretnosti i udela na nepokretnostima i to stanovima, gradskom građevinskom zemljištu, poljoprivrednom zemljištu, garaži – parking mestu, porodičnoj stambenoj zgradi i pomoćnoj zgradi, te je određen upis zabeležbe zabrane otuđenja i opterećenja nepokretnosti određenih ovim rešenjem u nadležni katastr nepokretnosti. Istovremeno, određena je privremena mera zabrane M. K. da otuđi odnosno optereti automobil marke „Fiat 500“, 2017. godina proizvodnje.

Potvrđenim prvostepenim rešenjem naloženo je Narodnoj banci Srbije – Organizaciji za prinudnu naplatu i javnom izvršitelju da sva novčana sredstva kojima raspolaže M.K. na računima i štednim ulozima kod poslovnih banaka zapleni, prenese i položi u depozit javnog izvršitelja do iznosa od 2.700.000 evra u dinarskoj protivvrednosti, a sredstva će se čuvati u depozitu javnog izvršitelja sve do pravnosnažnog okončanja parničnog postupka.

Određena je i privremena mera popisom i oduzimanjem gotovog novca, nakita i hartija od vrednosti izvršnog dužnika, a određen je rok od 30 dana članovima porodice ubijenih za podnošenje tužbe u cilju opravdavanja određenih privremenih mera.

Otvoreno pismo oca ubijene devojčice

Dragan Kobiljski, otac jedne od ubijenih devojčica iz Ribnikara, oglasio se pre nedelju dana na svom Fejsbuku otvorenim pismom.

„Kako misliti i kako živeti? Zašto nas zovu roditeljima „stradale“ dece? Nisu naša deca stradala nesrećnim spletom okolnosti, naša deca su ubijena (streljana, likvidirana) sa vrlo jasnom namerom, planom i željom za fatalnim ishodom… ništa se tu slučajno nije desilo… slučajno su se samo neki spasli…

I kako sada žive, dišu i uopšte postoje roditelji ubijene dece? Kakvo je detinjstvo i mladost braći i sestrama, kakva je starost bakama i dekama? Kakav je život ranjenih i kolike su traume preživelih?

Koliko je tu zapravo svetova razoreno?

Može li se ovo popraviti? – ne može! Mogu li se deca vratiti? – ne mogu!

A da li je važno ipak utvrditi odgovornosti u ovom zlodelu? – Važno je! Važno je kako se nikad ovako nešto ne bi ponovilo“, napisao je on.

Takođe, on je istakao kako dete sa odsustvom empatije nije u redu, kao ni da je detetu dostupno oružje, kao i oglušenje roditelja na savete o potrebnoj psihološkoj podršci i detaljnom ispitivanju deteta usled „krize svesti“.

(Blic) Foto: Milan Ilić, Privatna arhiva,Tanjug/Igor Stanić/Ringier

CATEGORIES
Share This