„S obzirom da je vest objavljena uoči samog održavnaja skupa, znači da se odluka vagala apotekarski. Nema potrebe da se sakrije, s obzirom da smo kroz glasanje u Generalnoj skupštini kroz rezolucije kojima se daje podrška Ukrajini – dali podršku. Moj utisak je da ta podrška, koja je bila u početku sveobuhvatna, snažna i kompletna, sada slabi, naročito uoči poslednje rezolucije kada smo glasali ‚za‘ a onda smo posle desetak dana promenili glas u ‚uzdržan‘. To je urađeno pod pritiskom izjava koje su davali Sergej Lavrov i Marija Zaharova“, podsetila je Latinović gostujući u Novom danu na N1.
Od koga se krio Vučićev odlazak u Ukrajinu – od Moskve ili od domaće javnosti
Da će predsednik Srbije Aleksandar Vučić boraviti u jednodnevnoj poseti Ukrajini javnost je saznala tek pošto je otputovao. Potpredsednica Foruma za međunarodne odnose Evropskog pokreta u Srbiji i nekadašnja ambasadorka Branka Latinović kaže za N1 da to samo govori koliko je odluka o odlasku u Odesu bila delikatna i to ne zbog samog događaja, već zbog toga kako će na to reagovati Rusija. Politički analitičar Aleksandar Đokić dodaje da je on za Vučićev odlazak znao nekoliko dana ranije, ali da je vest čuvana u tajnosti pre svega zbog unutrašnje situacije u zemlji.
Analitičar Aleksandar Đokić držanje u tajnosti Vučićeve posete Ukrajini vidi u političkim prilikama unutar same Srbije. On kaže da se predsednik obraćao svim velikim silama od kada su počeli veliki protesti u zemlji, a da je podršku dobio jedino od Rusije. Sada je, dodaje, došlo na naplatu to što je Rusije podržala Vučića i potvrdila tvrdnje vlasti da nije bilo upotrebe zvučnog topa.
„Došla je neka vrsta računa na naplatu, Rusija je zahtevala da se prekine indirektno snabdevanje Ukrajine municijom, što je Ukrajini mnogo važnije nego da li će Vučić potpisati neku deklaraciju, koja može ostati mrtvo slovo na papiru. Šta znači taj potpis ako Tramp kaže da ne vidi Ukrajinu u NATO?“, pita Đokić.
Dodaje da je predsednik odlučio da balansira kada je iz Rusije stigla takva ucena.
„Onda je Vučić odlučio da balansira i ode u Ukrajinu. Vidimo da Tanja Fajon hvali što je otišao“, podsetio je.
On se ne slaže s ocenom da je odluka doneta na prečac i dodaje da je sam znao nekoliko dana ranije da predsednik putuje u Odesu.
„To nije nešto što bi želeo da najavljuje gromoglasno pred svojim biračkim telom koje je hranjeno drugom vrstom narativa. Teško je sad tom biračkom telu objasniti zašto se Vučić rukuje sa Zelenskim“, kazao je Đokić.
Objašnjava da je, ako se gleda izolovano, ovaj događaj pozitivan i više korak ka Evropi. Međutim, gledan u širem kontekstu, Đokić kaže da je politika balansiranja manje stabilna sada kada je režim uzdrman.
„Ta politika polako doživljava krah. Prošle godine Rusija nije reagovala kada je izašla informacija da Srbija indirektno snabdeva Ukrajinu municijom. Sada je osudila to kada je Vučić manje popularan“, kazao je Đokić.
Veliki gest Ukrajine
Ukrajina kao organizator nije pozvala Kosovo na samit Ukrajina – Jugoistočna Evropa. Branka Latinović kaže da je to učinila zbog sebe i zbog nas i da je to veliki gest. „Ne sećam se da je jedna država koja organizuje skup reagovala na taj način. Imajući u vidu te četiri oblasti koje je Rusija anektirala i Krim, to je jedna snažna manifestacija Ukrajine na doslednosti svojih zahteva ali i veliki gest prema Srbiji. Zaboravlja se da je Ukrajina imala jedan od najvećih kontigenata u sastavu Kfora sve do 2022. godine kada ga je povukla zbog rata, a Rusija je to učinila 2003“, kazala je Latinović.
Prilika da se reše bilateralna pitanja
Latinović ocenjuje da je sama organizcija Vučićevog odlaska u Ukrajinu bila konfuzna što se vidi iz uvodnog dela deklaracije, koju Srbija nije potpisala, a gde među učesnicima samita nema predsednika Vučića.
„Rusiji će više značiti to što je bio nego što nije potpisao deklaraciju“, kazala je Latinović.
Ona dodaje da nisu sankcije Rusiji jedini razlog zašto je Srbija odbila da potpiše deklaraciju. Napominje da se u njoj nalazi dosta važnijih pitanja, kao što je povlačenje ruskih snaga i pitanje odgovornosti za ratne zločine.
„Ima drugi segment koji smo juče saznali na osnovu izjava predsednika, gde je pomenuo da je razgovarao sa Zelenskim oko problema sa Svetskom trgovinskom organizacijom i postizanja sporazuma o tom pitanju. Ukrajina je nama blokirala regulisanje tog pitanja 2011. ili 2012. godine, a Rusija 2014, s tim što s Ukrjainom vodimo pregovore da bi se to pitanje prevazišlo, a s Rusijom je to pitanje zamrznuto“, napomenula je Latinović.
Ona objašnjava da je pitanje članstva u Svetskoj trgovinskoj organizaciji deo poglavlja 30 sa Evropskom unijom, odnosno klastera 6 koji je otvoren ali ne može da se zatvori ako se ne reguliše članstvo.
„Ta poseta, što se on odlučio da ide u Odesu imala i jedan bilateralan razlog, kako prevazići to otvoreno pitanje s Ukrajinom, što je veoma značajno“, kazala je nekadašnja ambasadorka.
U Srbiji je reakcije izazvala izjava predsednika Ukrajine da se Srbija ponudila da obnovi jedan ili dva grada ili neku manju regiju. Đokić kaže da tako nešto nismo mi smislili, već da je to model koji je preuzet od zapadnih zemalja i da se radi o posleratnoj obnovi koja je na dugom štapu.
„To je praksa koja još nije primenjena u realnosti jer traju ratna dejstva. To dobro zvuči, ekonomski bi moglo da ima smisla kada se kasnije budu vodili pregovori da neke naše kompanije učestuvju u tome. To je na dužem štapu, to su posleratne obnove Ukrajine. Nije loše ekonomski jer se na taj način ulazi na neko veće tržište i može da postoji saradnja sa stranim kompanijama u tom pogledu“, ocenio je Đokić.
N1
CATEGORIES Region
