Ko su članovi inicijativnog odbora za osnivanje Vučićevog „Pokreta za narod i državu“?

Sastanak inicijativnog odbora za osnivanje „Pokreta za narod i državu“ je održan juče, 23. marta, a u njemu se osim predsednika Srbije Aleksandra Vučića nalazi i nekoliko članova Srpske akademije nauke i umetnosti (SANU), više redovnih profesora fakulteta i drugi.

Kako su preneli mediji, među osnivačima „Pokreta za narod i državu“ su redovni članovi SANU – hematolog Bela Balint i kompozitor Svetislav Božić, sedmoro sa zvanjem profesora doktora poput endokrinologa Đura Macuta, redovnog profesora Pravnog fakulteta u Beogradu Branka Rakića, hirurga i redovnog profesora Medicinskog fakulteta u Nišu Gorana Stanojevića, neuorologa i redovne profesorke Medicinskih nauka u Kragujevcu Svetlane Miletić Drakulić.

Među njima su i profesori Nenad Arsović, Dejan Đurđević, Boris Bratina, kao i predsednik Matice Albanaca u Srbiji Demo Beriša i generalna sekretarka Udruženja banaka Srbije Marina Papadakis.

Svetislav Božić

Svetislav Božić, kompozitor, muzički teoretičar i pedagog je redovni profesor, u penziji, Fakulteta muzičke umetnosti, Univerziteta u Beogradu i redovni član SANU.

U svom opusu ima oko 300 kompozicija različitih članova, a takođe je i autor 14 knjiga iz oblasti muzičke teorije i važi za jednog od najznačajnijih kompozitora savremene umetničke srpske muzike, navodi se u njegovoj biografiji.

Diplomirao je na Fakultetu muzičke umetnosti Univerziteta u Beogradu 1977, a magistrirao 1979. Na istom počinje da radi kao asistent 1980, docent od 1988, zatim kao vanredni profesor od 1993, da bi 1999. stekao zvanje redovnog profesora. Radi kao profesor Slobomir P. Univerziteta u Bijeljini i Fakulteta muzičke umetnosti u Beogradu, gdje predaje harmoniju. Za člana SANU izabran je 5. novembra 2015. godine. Rođen je u Loznici 22. maja 1954. godine.

Dejan Đurđević

Dejan Đurđević redovni je profesor na Katedri za građansko pravo na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Bio je član Srpske radikalne stranke, a od osnivanja Srpske napredne stranke funkcioner je te partije. Za člana Predsedništva SNS izabran na Izbornoj skupštini stranke 28. maja 2016. godine.

U leto 2014. godine, podneo ostavku na mesto predsednika RIK-a nakon što je Glavni odbor SNS-a odlučio da naprednjaci koji imaju dve ili više plaćenih funkcija napuste jednu od njih. Đurđević je u to vreme imao je čak šest funkcija – profesor na Pravnom fakultetu, član ispitnog odbora i ispitne komisije pri Ministarstvu pravde, direktor Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo i član Nadzornog odbora JP „Službeni glasnik“, ali je odlučio da se odrekne funkcije predsednika RIK-a koja je bila najmanje plaćena.

Posle podnošenja ostavke nije vodio sednice RIK-a, ali se ponovo uključio u njihovo vođenje u julu 2015. godine, budući da ga Skupština Srbije nikada nije razrešila te dužnosti. Znavičnu ostavku na tu funkciju podneo je 6. juna 2016, uz obrazloženje da to čini zbog rešenja Odbora Agencije za borbu protiv korupcije da je funkcija koju obavlja u RIK-u nespojiva s mestom direktora u Republičkom sekretarijatu za zakonodavstvo.

Rođen je 6. juna 1974. godine u Beogradu, gde je završio osnovnu i srednju školu. Pravni fakultet u Beogradu upisao je 1993, a diplomirao 1997 godine.

Branko Rakić

Branko Rakić redovni je profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu na katedri za međunarodno pravo i međunarodne odnose.

Prvo je studirao francuski jezik i književnost na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu, ali se prebacio na Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu i na njemu diplomirao 1987. godine. Dve godine kasnije, položio je pravosudni ispit. Rešenjem ministra pravde Vlade Republike Srbije od 13. juna 1991. godine, imenovan je za stalnog sudskog tumača za francuski jezik na području Okružnog suda u Beogradu.

Na Evropskom univerzitetskom centru u Nansiju je stekao specijalističku „Diplomu visokih evropskih studija“ u decembru 1990. godine. Tu je 4. oktobra 1991. godine stekao i magistarsko zvanje iz prava Evropske zajednice. Doktorirao je 2. oktobra 1999. godine na Univerzitetu u Parizu.

Asistent na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu je postao 1. jula 1996. godine. Za docenta je izabran 13. marta 2000. godine, a za vanrednog profesora 20. aprila 2010. godine.

Savet Univerziteta u Beogradu ga je izabrao za univerzitetskog ombudsmana, 15. aprila 2009. godine, postavši prvi univerzitetski ombudsman u Srbiji.

Osnivač je i upravnik Centra za međureligijski i međukulturni dijalog Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

Rođen je u Ivanjici 28. februara 1961. godine.

Boris Bratina

Boris Bratina je doktor filozofije i profesor na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici gde predaje savremenu filozofiju i ontologiju. Iako u zvaničnoj biografiji stoji da trenutno ima zvanje vanrednog profesora na Katedri za filozofiju, na sajtu fakulteta ga nema na spisku nastavnika. Na filozofskom fakultetu je zaposlen od 2002. godine, a studirao je i na ETF-u u Beogradu na smeru za tehničku fiziku.

Oblasti interesovanja su mu savremena ontologija, ispitivanje nacionalne misli, medija i pitanja zasnivanja nauke. Objavio je tri monografije i preko 50 naučnih radova. Poverenik je Srpskog filozofskog društva i član redakcijskog saveta međunarodnog časopisa Koncept: filozofija, religija, kultura na Univerzitetu MGIMO MID u Moskvi.

Osim profesorske pozicije obavlja i funkciju v.d. direktora Instituta za srpsku kulturu u Leposaviću. Politički nije bio aktivan, ali je čest gost prorežimskih medija u Srbiji.

Rođen je u Beogradu 25. 8. 1960. godine gde je završio osnovnu i srednju školu.

Demo Beriša

Demo Beriša je predsednik Matice Albanaca Srbije od njenog osnivanja 2014. godine. Kako je naveo, cilj udruženja je očuvanje albanske kulture i umetničkog stvaralaštva, informisanje, ali i opismenjavanje manjeg broja Albanaca koji decenijama žive u Vojvodini.

Beriša se javno protivi nezavisnosti Kosova, kritičar je Kurtijeve vlasti na Kosovu, dok sukob u Banjskoj iz 2023. godine naziva “borbom srpskog naroda za opstanak”. Od albanskih medija je često okarakterisan kao “izdajnik”, dok je u srpskim prorežimskim medijima čest gost.

Bivši je oficir JNA i Vojske Srbije, a mediji navode da je od oktobra 2023. godine zaposlen je u Ministarstvu za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog na mestu posebnog savetnika ministra.

Osnovnu školu je završio na Kosovu, zatim vojnu školu u Sarajevu a zvanje diplomiranog ekonomiste dobio u Novom Sadu. Rođen je u Peći 1963. godine, živi u Novom Sadu.

Marina Papadakis

Marina Papadakis je generalni sekretar Udruženja banaka Srbije od marta 2023. godine.

Pre ove funkcije, bila je partner-osnivač advokatske kancelarije Papadakis Čabarkapa u periodu od 2019. do 2023. godine, gde se prvenstveno bavila pružanjem usluga u oblasti korporativnog i komercijalnog prava, uključujući pravo konkurencije, Banking & Finance, regulatorno i upravno pravo i pravo Evropske unije, navodi se u njenoj zvaničnoj biografiji.

Pre osnivanja advokatske kancelarije, Papadakis je radila u Narodnoj banci Srbije od 2012. do 2019. godine, gde je obavljala funkcije generalnog menadžera i pravnog savetnika guvernera.

Do 2012. godine radila je u advokatskoj kancelariji Živković i Samardžić kao partner u odeljenju za korporativno poslovanje, a potom i partner zadužen za pružanje usluga klijentima iz finansijskog sektora.

Diplomirala je na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu.

Posećamo, Vučić je temu osnivanja jednog ovakvog pokreta započeo još pre decembarskih izbora 2023. godine. U više navrata je najavljivao njegovo formiranje, a koincidentno to se uvek poklapalo sa predizbornim kampanjama.

Sam predsednik objasnio je da je u pitanju fomiranje jednog nadstranačkog pokreta koji za cilj ima odbranu srpskih nacionalnih interesa i nadilazi stranačka opredeljenja.

U ovom sastavu primetno je da nema prominentnih političkih aktera, te spekulacije kritičara i analitičara da on predstavlja distanciranje od imidža Srpske napredne stranke čine se ispravnim.

Danas.rs