„Za SNS trenutni protesti su vrlo zbunjujući“, ali i za opoziciju: Kako će najveći protest ikada u Srbiji uticati na političku scenu?

Studentski protesti su sinoć doživeli vrhunac organizacijom skupa na Slaviji.

Skup je bio najavljen kao zajednički poduhvat studenata i poljoprivrendika, a iako se očekivao veliki broj građana, događaj je premašio sva očekivanja u pogledu masovnosti.

Nedugo nakon završetka protesta Ministarstvo unutrašnjih poslova objavilo je podatak da je na skupu, u trenutku kada je prisutnost bila najveća, bilo prisutno između 28.000 i 29.000 građana.

Iako su prorežimski mediji objavili da je bilo još manje ljudi, na brojnim slikama i snimcima se moglo videti da je taj broj definitivno veći.

Nekoliko sati nakon protesta Arhiv javnih skupova je objavio da je, prema njihovoj proceni, na protestu bilo između 100.000 i 102.000 ljudi.

S obzirom da je, prema podacima Arhiva javnih skupova, ovaj protest bio najveći protest ikada u Srbiji, postavlja se pitanje kakvi će biti odjeci istog na političkoj sceni Srbije.

Naučni saradnik Instituta za filozofiju i društvenu teoriju Dejan Bursać kaže za Danas da se najpee da videti da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić promenio retoriku nakon ovog protesta.

“On je bukvalno dan ili dva pre toga pretio sredstvima prinude, “kobrama” i slično. Doduše to je možda malo više bilo za njegovu publiku, izrečeno je na televiziji koju najčešće gledaju njegovi glasači, pa pokušava da se prikaze kao jak i nedodirljiv pred njima i svemoćan”, kaže Bursać.

Komentarišući jučerašnje obraćanje predsednika Srbije na Instagramu on ističe da je ono bilo malo više pomirljivo.

“Malo kitimo jelku, neka atmosfera zajedništva i jedinstva, i to je ono sa taktikom Srpske napredne stranke što mi često ustvari viđamo u ovakvim kriznim situacijama, gde na jedan način komuniciraju sa svojim glasačima, a na drugi sa političkim protivnicima”, pojašnjava naš sagovornik.

Ipak, on podseća da je vlastima problem što u ovoj situaciji politički protivnik nije difuzan i nije u pravom smislu politički akter poput političkih stranaka.

“Ne možete da ih uhvatite onim klasičnim metodama kojima to SNS radi, pogotovu kada njih ne interesuju ni rejtinzi, ni izlasci na izbore”, ističe Bursać.

On naglašava i da studenti za SNS vrlo zbunjujuće vode trenutne blokade i proteste.

“Između ostalog to je ona situacija kada se Vučić njima obraća, a oni odgovore vi niste nadležni za to, nema šta mi da pričamo sa vama”, kaže sagovornik Danasa.

Kakva je pozicija opozicije u protestima?

Sa druge strane, Bursać kaže da bi stranke opozicije morale malo da dorastu ovoj situaciji.

“Treba da shvate gde je njihova pozicija i njihovo mesto u ovoj priči, jer iako s jedne strane studenti kažu da ne žele političke stranke u blizini blokada i protesta, s druge strane, svesni smo da opozicione političke stranke jesu te koje su u institucijama i predstavljaju jedan deo opoziciono orijentisanih građana, pa mogu da ih mobilišu”, pojašnjava Bursać.

Zbog toga, dodaje on, pitanje je pristupa opozicionih stranaka tome kako će naći svoje mesto u ovome i na koji način će uraditi dodatni pritisak na stranke vlasti, bez da ugroze zahteve studenata.

“Negde novosadska opozicija je uprkos svojim dosta skromnim resursima to uspela. Rekao bih da su uspevali da nađu tu poziciju u prethodnim nedeljama, i sa onim akcijama na terenu, pritiscima i sa onim što je bilo na poslednjoj sednici Skupštine Vojvodine kada su studenti došli ispred skupštine, a opozicija bila unutra. Svako je, da tako kažem uradio svoj deo posla”, kaže Bursać.

On zaključuje da je to primer skladnog odnosa kako bi trebalo da izgleda pritisak na stranke vlasti u ovakvim situacijama.

Direktor agencije “Faktor plus” Vladimir Pejić ističe za Danas da je jučerašnji protest bio masivan, te da tu nema dileme.

“Mogu da se vode polemike između vlasti i organizatora da li je bilo manje ili više, ali ono što nije sporno, to je da je bilo jako puno ljudi, tako da je deplasirano sad nagađati neke cifre”, kaže Pejić i dodaje da je pored masovnosti bitno istaći i poruku nezadovoljstva građana koji su protestovali, ali i onih koji nisu bili tu.

Na pitanje kakve će ovaj protest imati posledice u političkom smislu Pejić odgovara da u Srbiji trenutno ne postoji politička nestabilnost već društvena.

“Ona je, po mom mišljenju, mnogo lošija opcija za društvo, i ona može postati politička nestabilnost, odnosno može se preliti u neku dalju neizvesnost, ali ovo nije dovoljno”, tvrdi naš sagovornik.

On pojašnjava da se prilikom izrade istraživanja, a posebno prilikom izbora, nikada ne navodi opcija studenti.

“Čak nemamo ni opciju ProGlasa, koja takođe nije politička opcija i koja se ne kandiduje na izborima”, pojašnjava Pejić.

Ipak, on naglašava da neko mora dobiti glasove da bi vlast izgubila iste.

“Pogotovo njihove glasove, i to sam više puta rekao, ako neko misli da će preuzeti vlast ili dobiti veći broj glasova sa postojećim biračima neće uspeti, oni moraju da računaju na birače SNS-a i SPS-a i ostalih stranaka na vlasti”, pojašnjava Pejić.

Zbog toga on ističe da je rano govoriti o tome kako će se ova situacija odraziti na političku scenu, jer “nijedan događaj nema odmah za rezultat promenu biračkog tela ali hipoteza je takva da opozicija mora biti aktivnija”.

“Moram reći, često ističem da su ljudi i prema opoziciji često nepravedeni, da se očekuju neka čuda, a po mom mišljenju oni samo treba da rade svoj posao i da na osnovu toga zadobiju poverenje ljudi. Jer svi ovi nezadovoljni ljudi traže nekog kome će verovati, a ukoliko oni ubede te ljude da im veruju imaće njihove glasove”, kaže sagovornik Danasa.

Kao bitnu stvar Pejić ističe i činjenicu da su posetioci jučerašnjeg skupa prilično heterogeni u svojim političkim stavovima, te da je bilo i desno orijentisanih građana ali i pro-evropski.

“Što znači da nije u pitanju jedna partija, čak nije ni jedna opcija, tako da kada se izađe sutra na izborima, a kamoli nakon dobijanja rezultata, tu moraju biti opcije koje mogu ići jedne s drugima”, zaključuje naš sagovornik.

Danas