Veliki razvod Amerike i Evrope
Trampova administracija nema nameru da napusti Evropu i da je prepusti Kini i Rusiji. U Vašingtonu nisu toliko geopolitički slabovidi i diletanti. Oni žele nešto drugo…
Donald Tramp i perjanice MAGA pokreta su u poslednjih godinu i po dana više puta upotrebljavali teške reči protiv Evrope. Vokabular protiv EU i pored toga što se ona samo jednom eksplicitno spominje u Nacionalnoj bezbednosnoj strategiji (NBS) ima specifičnu težinu jer je prvi put stavljen crno na belo i završio je u zvaničnom dokumentu SAD. Kvalitativna razlika je u tome što se američki imperijalizam vezivao u poslednjih 80 godina za Evropu a sada ga je Tramp uperio protiv EU.
Trampova administracija vidi federalizovanu i snažnu EU kao smetnju za ostvarivanje američkih interesa. Trampu ne trebaju saveznici, već sledbenici. U tom kontekstu je EU prepreka jer je dovoljno velika i jaka da se suprotstavi američkim interesima – primer kažnjavanja društvene mreže Ilona Maska je indikativan – zato Trampove perjanice rade na razbijanju EU jer u odnosima vis-a-vis sa pojedinačnim državama mogu da nametnu lakše svoja pravila i strategiju. Tim pre ako im pođe za rukom da instaliraju na vlast Alternativu za Nemačku u Berlinu, Nacionalno okupljanje u Parizu ili Reform UK u Londonu. Sa Alis Vajdel, Marin Le Pen i Faražom, Tramp bi lako primorao predsednika Ukrajine Zelenskog na njegov dogovor sa Rusijom.
Američka nova strategija bazira se na tri stuba. Prvi je zaštita državnih granica od migracionih talasa i suvereniteta kroz obezbeđivanje sigurnih lanaca snabdevanja strateškim materijama. Drugi je jačanje sfere uticaja na američkom kontinentu i generalno na Zapadu. U tom kontekstu je poželjna rasparčana Evropa a ne EU kao partner. Treći stub je obračun sa Kinom.
U Vašingtonu su između izbora da li da spasavaju “Pax Americana” ili Ameriku, izabrali drugu opciju žrtvujući američku Evropu kakvu smo poznavali do sada. Tramp ne želi da popravlja više svet. Ne vidi neprijatelja u Rusiji, čak ni Kina nije toliko veliki rival da se ne bi mogli sklapati poslovi i podeliti sfere interesa.
Neprijatelj broj 1 je “liberalni virus” koji je omogućio migracione talase bez brana, vouk kulturu i radikalnu formu politički korektnog izražavanja, deindustrijalizaciju u ime globalizacije. Prioritet je promena režima u SAD, to jest njegovo skretanje ka autoritarizmu. U toj optici, liberalna Evropa i posebno EU, kao njen najvidljiviji i najuspešniji izraz, jeste među neprijateljima koje treba oslabiti i izbrisati. Zato Vašington forsira priču da najveća opasnost za Evropu dolazi iznutra jer su liberali prouzrokovali napuštanje fundamentalnih vrednosti koje su delili sa SAD.
Ipak, Trampova administracija nema nameru da napusti Evropu i da je prepusti Kini i Rusiji. U Vašingtonu nisu toliko geopolitički slabovidi i diletanti. Oni žele nešto drugo, a to je da promene Evropu i da višedecenijski savez zamene “Internacionalom nacionalista” – eto zašto žele suvereniste na vlasti u Berlinu, Parizu, Londonu i drugde – koji bi sledili američki kurs, bez prava glasa ali sa obavezom da podnose deo troška kako bi nastavili da uživaju zaštitu “ujka Sema”.
TRAMPOV PROBLEM SA EVROPOM
Američki predsednik ima kompleksan odnos sa Evropom. Oseća da je jedan deo njegovog identiteta i sistem vrednosti koji zastupa evropski i zato doživljava kao izdaju kad iz Evrope dolaze stavovi koji su previše slični, za njegov ukus, sa pozicijama obalske Amerike, njegovih zakletih neprijatelja. Pokret MAGA čiji je Tramp lider bazira svoju politiku na naciji, religiji, civilizaciji i vidi u politikama “liberalne” Amerike i sadašnje EU trojanske konje koji preko migracionih politika, socijalnog liberalizma i poštovanja zaštite privatnosti građana, otvaraju vrata za propast Amerike i Evrope.
Velike priče
