Srpska školuje kadar koji ne treba tržištu rada

– Da li u jeku globalne krize plaćamo i danak dugogodišnjoj tradiciji nepoštovanja i potcjenjivanja rada? Sve više naših ljudi, školovanih i obučenih, po koru hljeba otišao je u inostranstvo. Istovremeno, kako je rečeno u emisiji Izazovi BN TV, BiH postala je primamljiva destinacija za radnike iz Azije. Imamo li rješenje za tako veliki problem?

Dobar geografski položaj, neiscrpni prirodni resursi, školovani ljudi.  Obrazovana omladina. Sposobna radna snaga. I opet je za osam godina iz BiH otišlo skoro 250.000 ljudi. Šta nas koči?

„Ko hoće da radi u Bosni i Hercegovini – može. Da li ima radnika? Ako date dobru platu, malo je problematično, ali može se, bitno je da i lokalne, kantonalne i republičke vlasti pomognu sa stimulansima“, rekao je Dominik Raškaj, portparol Portala za zapošljavanje.

„Osnova je dijalog između institucija i poslovne zajednice i kada to imate onda možete računati da idete u dobrom pravcu“ , ističe Saša Aćić iz Unije poslodavaca Republike Srpske.

Na domaćem tržištu rada skoro da je nemoguće pronaći kvalifikovanu radnu snagu, a vapaj evropskog tržišta za zanatlijama dodatno povećava odlazak. Dok naši hrle put zapada, na gradilištima u BiH sve je više stranaca.

„Mi se možemo zadovoljiti radnicima iz Pakistana i Indije koji ne mogu zadovoljiti uslove EU, poslodavci će tu morati da ulažu u obuku i to je cijela procedura i to košta. I ono što je interesantno – oni se dugo ne zadržavaju u BiH, ovdje budu šest mjeseci, vide kako je i onda idu u Njemačku“, rekao je Dominik Raškaj, portparol Portala za zapošljavanje.

Na pitanje da li imamo ikakvu šansu da se pomaknemo sa trenutno nezavidnog položaja, struka odgovara:

„Ja mislim da je naša šansa u dijaspori. Nije naša poenta da se vrate. Naši ljudi mogu da investiraju. To je stvar tržišta, ovdje će zaposliti određen broj ljudi. Garantujem da je lakše zadršati 100 ljudi nego da je lakše da se rodi 100 djece“, kaže demograf Stevo Pašalić.

„Bilo bi to idealno, ali negdje nismo ljude pitali kad su odlazili šta ih boli i zašto idu, a sad bi da nam pošalju malo para. Za desetak godina kada njihova djeca stasaju, te doznake će sve manje dolaziti u BiH. Poruke za povratak treba da budu fleksibilnije, da svaka osoba može donijeti kapital i da mu taj kapital niko ne ugrožava“, kaže Aćić.

I poslodavci i radnici i demografi jasni – problem u BiH jeste to što, kako su naveli, mi školujemo ono što ne treba našem tržištu rada.

Potrebna je bolja upisna politika, dobro istraživanje i na kraju veće poštovanje i radnika i njihovih prava, jedino tako ćemo moći, kažu, zadržati ovo malo stanovništva što je ostalo u BiH.

(BN) Foto: BN