Nevesinjaska puška 2025: DVA VOLA BEZ BLAGOSLOVA
Obeležavanje 150 godina Nevesinjske puške je, iako zamišljeno kao opštenarodna proslava, zbog male posećenosti, mahom proteklo u (jedno)partijskom krugu funkcionera i aktivista. Sasvim je izvesno da su senku na današnji događaj bacili protesti u Srbiji i Dodikova nagodba sa Sudom BiH. Zbog prvih je izostao najavljeni dolazak jednog od organizatora događaja- Aleksandra Vučića, a zbog drugog je patriotski zanos sa govornice zvučao neiskreno i šuplje.
Obeležavanje veka i po od ustanka poznatog kao „Nevesinjska puška“ je, reklo bi se po posećenosti, prošlo mimo stanovnika Nevesinja. Utisak je da je bilo više zvanica i gostiju nego (svoje)voljno okupljenog naroda.
Ambiciozno najavljena proslava koju organizuju Srbija i Srpska, sa ciljem da se dodatno bilduje nacionalni ponos i patriotski osećaj, kako ovdašnji kreatori stvarnosti uglavnom imenuju nekritički odnos prema istoriji, svela se na defile predstavnika vlasti sa obe strane Drine i pripadajućeg im voznog parka.
Uočljiv je izostanak Aleksandra Vučića koji je imenovan kao jedan od organizatora događaja. Bilo bi logičnije da vremena za dolazak nije imao Đuro Macut, po Ustavu najjača politička figura u Srbiji, s obzirom na blokade koje prerastaju u barikade širom zemlje. Ipak, Macut je krenuo put Nevesinja, a Vučić je ostao da se nosi sa problemima. Umesto njega, u svojstvu ličnog izaslanika, pojavio se Miloš Vučević koji, čini se, istu funkciju obavlja i u stranci otkad se Vučić povukao sa čela SNS-a.
Oni koji su danas na nevesinjskom trgu prespavali govore visokih gostiju, a bilo ih je, nisu propustili mnogo. Sve što se u Nevesinju dešavalo moglo je stati u ono što je još juče trebinjski đakon Branislav Rajković primetio – protivnici današnjeg proslavljaju nekadašnji ustanak, veličaju pobunjene pretke istovremeno gazeći ustale potomke.
Za autonomiju i parče slobode izborili su se oni koji danas, iako im je ponuđeno, nisu organizovano došli u Nevesinje. U Trebinju je, recimo, otkazan autobuski prevoz, jer se, napisali su u viber grupi sabornog hrama, nije prijavio dovoljan broj zainteresovanih. Ipak, nekolicina aktivista je morala doći.
Ostaće zabeleženo i da je umetnički deo programa bio više nego dostojanstven i primeren, a i policija na visini zadatka. Ipak, s obzirom da je posetilaca bilo malo, angažovanje žandarmerije je ispostavilo se, bilo suvišno.
Za razliku od posmatrača i običnog sveta koji je u hladovini pratio program, deo zvanica, načelnika i gradonačelnika, partijskih aktivista i direktora se topio dva sata na suncu, na preko 35 stepeni, pa zaslužuju priznanje za izdržljivost i otpornost na toplotu i sunčanicu.
Vatri su bila izložena i dva vola koja su se na ražnju okretala od ranog jutra kako bi se počastio svet. Nezvanično smo saznali da je prvobitno opština bila ta koja je stajala iza ovog „mesnog obroka“ za koji na kraju nisu dobili blagoslov crkve jer je vreme posta, pa su pronađeni privrednici koji će to predstaviti kao lični poklon.
Narod je možda izostao sa ovog čašćavanja, ali je za goste organizovano okrepljenje u jednom svečanom salonu.
I, na kraju, mada je u antičkom Rimu važilo je da ono što je dozvoljeno Jupiteru – nije volu, postavlja se pitanje da li danas živimo u vremenu u kom smo od volova napravili Jupitere- bez ugleda, bez znanja i da li im, takvima, treba dozvoliti da kroje istoriju i dele lekcije o slobodi.
Dodik je najavio da će svakom đaku 1. septembra biti uručen govor Petra Radovića o otporu turskom zulumu. Možda bi za budućnost ove zemlje bilo korisno da uz to pročitaju i Domanovićevo „Razmišljanje običnog srpskog vola“. Ne da bi u njemu našli inspiraciju, nego realnost – bez zablude o veličini i sa jasnijom svešću o tome koliko još moramo da radimo na sebi da bismo jednog dana zaista bili dostojni potomci slavnih predaka.
Direkt.portal
