Pitanje izvora i smisla delovanja ljudi u politici danas je ponovo na političkoj pozornici Republike Srbije. Studenti i ostali građani zahtevaju odogovornost, poštovanje Ustava i pravdu. Njihova pobuna nastoji da pred nama ogoli istinu o društveno-političkoj realnosti u kojoj živimo. Temeljni problem našeg doba nije samo korumpirana vlast već i društvo koje je odustalo od pobune protiv nasilja, nepravde, bahatosti i besmisla. Studenti su nova generacija koja ne prihvata stare poglede na svet, ne zauzima strane u zastarelim i nametnutim sukobima, već živi u skladu sa svojim shvatanjem sveta. Oni su uspeli da svoj pogled na svet učtivo ponude svojim sugrađanima. Dostojanstvenim koracima kroz Srbiju, oni su, svojim nasmejanim, plemenitim i produhovljenim pogledima, oslobodili svoje sunarodnike straha, pokornosti i beznađa. Za sobom su ostavljali nadu u promene, koju su sebični i korupmirani odmetnici slobode proterali iz njihovih gradova i sela. Ljudi su konačno videli istinu, pravdu, slobdu i poštenje kako korača ka njima. Mladi heroji su svojim ranama previjali njihove rane. Običnom narodu te rane je nanela halapljivost i bezobzirnost prijatelja i komšija koje su moć, vlast i nakaradni sistem vresnosti izopačili. Studenti su uspešno položili ispit upravljanje resursima, organizacije i mobilizacija društva. Međutim, oni koji se politikom profesionalno bave to očigledno nisu. Pitamo se zbog čega je to tako, šta bi se moglo naučiti od studenata i kako se može doprineti njihovoj borbi.
Rat zastarelom sistemu vrednosti
Nakon užasne tragedije u Novom Sadu, ljudi su uvideli da smo došli do samog dna beskrupuloznosti, licemereja i sebičnosti. Taman kada smo pomislili da je time odsviran kraj, na teren su istrčali mladi, nesebični, pravdoljubivi i hrabri ljudi koji su odlučili da oslobode svoj narod opšteg moralnog i duhovnog potonuća. Borba protiv aktuelnog režima nije njihov primarni i jedini cilj. Oni su objavili rat jednom sistemu vrednosti koji se nameće našem društvu od kraja devedestih godina. Oni ponosno nose svoje zastave, pešače kroz svoju zemlju, citiraju svoje pisce, državnike i ponosno ističu svoj Ustav. Oni nisu revolucinari već oslobodioci političkog sistema svoje države od režima koji ga već decenijama uzurpira. Politička i medijska nepismenost naroda su stvorili uslove za vladavinu demagogije u srpksom javnom prostoru. Očigledno je da se mladi ljudi ograđuju od personalizacije politike, demagogije i manipulacije koja je u njihovim očima samo loša predstava. Njima nije odbojna politika već oni koji u njoj učestvuju svih ovih godina. Opozicija se pokazala kao nedorasla da u skladu sa zahtevima vremena deluje na pozornici političkog. Loši glumci i neubedljiva predstava su izviždani i na pozornicu su stupili novi akteri. Njihova zarobljenost u potrošene paradigme razmišljanja o politici ih je učinila nesposobnim da deluju efikasno i zadobiju naklonost naroda, kao što su to učinili studenti. Oni su prepoznali problem, suočili se sa rizikom i zaleteli u borbu za slobodu.
Očigledno je da se mladi ljudi ograđuju od personalizacije politike, demagogije i manipulacije koja je u njihovim očima samo loša predstava. Njima nije odbojna politika već oni koji u njoj učestvuju svih ovih godina
Oni su vratili političko u Srbiji i nastoje da svoju državu ponovo pretvore u Republiku. Republika je poredak slobode u kojem se ljudi argumentovano raspravljaju i na kraju donose odluke konsenzusom. Oni koji ne vide ništa sporno u apsolutnoj vlasti vođe u okviru države koja se naziva republikom grupisali su se na Pionirskom parku ili gledaju uživi prenos pomenutog. Međutim, među onima koji su protiv režima takođe postoji podela na one koji su formalisti i pragmatičari. Saradnja ove dve struje je preduslov za izlazak iz krize ali do nje ipak ne dolazi. Zašto?
Studenti su uvideli da su svi fromalni putevi za pobunu neefikasni, a krizna situacija zahteva brzo i efikasno delovanje. Nema vremena za reformu parlamenta, beskonačne pregovore o oblicima nove forme već se mora oprobati neki novi koncept. Odlučili su se na donošenje odluka u okviru plenuma. Oni su brzo shvatili da je strategija režima do sada bila targetiranje i diskreditacija lidera u okviru opozicije i to su vešto izbegli. Oni su odlučili da delaju u skladu sa kontekstom i svojim kapacitetima. Sa druge strane, oni koji insistiraju na neuptnom poštovanju normi u situaciji kada se one selektivno poštuju i kada su suštinski obesmišljene ili ne razumeju ili glume da ne razumeju suštinu problema. Jedno je pak sigurno, a to je da su i ovog puta bili neefikasni.
Politika i političko
Oni koji kritikuje studente za apolitičnost očigledno nisu svesni njihovih realnih mogućnosti i stepena u kojem su ih oni već premašili. Oni su nam oživeli jedan autentičan odnos prema konceptu građanstva, srpstva i patriotizma. Na taj način stvorili su temelje za novu političku i državničku viziju. Oni zagovaraju jedinstvo, toleranciju i međusobno uvažavanje. Ne zastupaju građanske agende Zapada ali ni radikalsku verziju patriotizma, već srpsku narodno-građansku viziju slobodnog i pravednog društva, nezavisnih institucija i narodnog jedinstva. Oni su svetionik slobode i demokratije Srbiji ali i depolitizovanoj Evropi. Oni su prazne demokratske fraze ispunili sadržajem i udahnuli im život svog doba. Oni su pokrneuli promenu.
Svesni značaja stručnosti, znanja, odgovornosti i doprinosa opštem dobru zajednice, započeli su borbu portiv režima koji sve to nastoji da obesmisli. Simbol takvog režima je predsednik države koji se „u sve razume“. Studenti se ne razumeju u sve ali oni udružuju svoje potencijale i tako stvaraju kvalitet.
„Nenadležna institucija“ je samo simbol izopačenja sistema vrednosti na kojem počiva politički i društveni život u Srbiji. Njegova vladavina podseća na beskonačan izborni proces u kome se sve vreme odigrava borba za moć i vlast, a interesi društva podređuju interesima korumpirane režimske klike koja nastoji da očuva svoje pozicije moći.
Vladavina „nenadležne institucije“ podseća na beskonačan izborni proces u kome se sve vreme odigrava borba za moć i vlast, a interesi društva podređuju interesima korumpirane režimske klike koja nastoji da očuva svoje pozicije moći
Studenti insistiraju na tome da insitucije rade svoj posao i podsećaju one koji vladaju odakle potiče njihova vlast i ko ih poziva na odgovornost. Izmišljanje unutrašnjih i spoljnih neprijatelja je do sada bio efikasan način da se izbegne odgovornost ali studenti su ipak publika koja ne kupuje karte za tako loše predstave. Oni nasuprot tome prave svoju predstavu kojoj ne mogu da odole ni levi, ni desni, ni obrazovani, ni neobrazovani. Oni su čitavu zemlju pretvorili u pozornicu. Nisu se sa visine narugali svojim sugrađanima koji su porobljeni, već su preuzeli breme odgovornosti i počeli da prosvećuju svoj narod. Pružili su im ruku da zajedno iskoriste priliku za promenu. Građani su im se odazvali jer su prepoznali istinu koju mladi ljudi ne nameću već svojim delima svedoče.
Neophodna naredna faza
Proces promene je pokrenut ali je put pred nama dug. Nakon faze iracionanog ushićenja, oslobođenja, entuzijazma i izgradnje poverenja neophodno je stupiti u narednu fazu. Politika zahteva politički racio i poziva na scenu starije i učenije da artikulišu zahteve društva i osmisle strategiju za promenu režima.
Studentske blokade su na scenu vratile pitanje izvora smisla poretka. Političari, intelektualci i stručnjaci moraju da ponude odgovore koji će biti u skladu sa zahtevima društva, a ne ličnim ambicijama i pretenzija na liderstvo. Problem je što aktuelni političari istupaju na političku scenu u okviru starih, istrošenih političkih paradigmi. Pojava studenata na političkoj sceni ogolila je suštinsku nedoraslost opozicije društveno-političkoj realnosti. Studenti su problematizovali realne društvene problema za razliku od političara koji ih ne vide ili se se samo pretvaraju da ih ne vide. Međusobni sukobi unutar opozicije su doprineli održanju na vlasti aktuelnog režima i zaista je teško poverovati da to nekome još uvek nije jasno. Studenti su svojim ograđivanem od politike jasno poručili da ne vide u njoj nikoga i ništa vredno podrške. Saradnja sa njima bi ih samo sputavala i narušavala njihovo jedinstvo.
Stoga je ključ za razumevanje problema političkog u Srbiji upravo ograđivanje studenata od svih aktuelnih političara. Nastojanje da ne budu povezani ni sa jednom političkom opcijom je ključ za održanje njihove pobune ali i mobilisanje drugih društvenih grupa. To je poziv na opštenarodnu pobunu protiv svođenja državnog poretka na državnu vlast, protiv pobede politike nad interesima društva, protiv svođenja javnosti na javno mnjenje i protiv prevlasti igre moći nad odgovornim upravljanjem. Zahtevi studenata su jasni, problem je jasno postavljen ali za oslobođenje Republike, nophodno je pomiranje politike i društva do koga je moguće doći jedino ako opozicioni akteri osmisle novi način delovanja koji će biti u skladu sa zahtevima društva i preuzmu breme odgovornosti i rizik od studenata, odnosno počnu da rade svoj posao ozbiljno i odgovorno.
Studenti kao branioci, mobilizatori i ujedinitelji društva, podsećaju političku opoziciju da njihov posao nije samo dolazak na vlast kroz fer i poštene izbore već i suštinsko razumevanje interesa i potreba zajednice i izgradnja odnosa poverenja sa njom. Ovo je poziv političkim akterima da uđu u dijalog sa narodom umesto da ga vode sa stranim organizacijama, delegacijama i stručnim savetnicima. Ključ za promenu vlasti je premošćavanje jaza koji postoji između naroda i političara, prizemljivanje apstraktnih načela i političko artikulisanje raznovrsnih, realnih interesa društva.
Studenti nisu samo deklarativno isticali potrebu za poštovanjem temeljnih vrednosti naše zajednice, već su norme sa visine apstraktnog spustili na tlo realnosti. Pažnju, a potom i podršku mladih, zadobiće samo oni koji svojim delanjem dokažu doslednost idejama koje zastupaju, koji su iskreni, odgovorni i inovativni. Neophodno je da političari svoje delanje stave u službu potrage za novim rešenjima sistemskih reformi koji će svoriti uslove za razvoj društva za koje se studenti bore. Aktuelni političari beže od potrebe za osmišljavanjem nove forme zajedništva i grčevito se drže za stare ideje koje je naše vreme obesmislilo. Evropska unija ili Kosovo i Metohija, Rusija ili SAD, četnici i partizani, vera ili večera. Polemisanje o ovim pitanjima je suvišno u situciji u kojoj niko od nas nije u poziciji da donosi odluke.
Aktuelni političari beže od potrebe za osmišljavanjem nove forme zajedništva i grčevito se drže za stare ideje koje je naše vreme obesmislilo. Evropska unija ili Kosovo i Metohija, Rusija ili SAD, četnici i partizani, vera ili večera
Trenutno na pozornici političkog imamo minimum dva zavađena sveta u okviru opozicije režimu. U okviru ta dva sveta deluju dve izuzetno radikalne, iracionalne i opasne struje koje onemogućavaju ujedinjenje. Jednu čine oni koji ne mogu da oproste komunističkom režimu izdaju srpskih interesa, koji se ponekad infatilno protive svemu što ima veze sa Zapadom i veruju u spasiteljsku ulogu Rusije. Sa druge strane su oni koji ne mogu da oproste Miloševićevom režimu međunarodnu izolaciju i poniženje Srbije, zločine i bedu koje su ratovi devedesetih doneli i koji su iz očaja poverovali u priču da je sve što je nacionalno ujedno i „režimsko“. Ova dva zavađena sveta su razočarana i traumatizovana deca komunizma koja u nastojanju da se svete roditelju ostaju zarobljeni u prošlosti i nesposobni da žive u sadašnosti. Traume ih drže zarobljene u prošlosti i čine ih slepe za prilike koje nosi budućnost. Studenti, oslobođeni traumi, predstavljau generaciju koja veruje i živi slobodu i koja je spremna da se uhvati u koštac sa izazovom promene. Međutim, njihova uloga je da vrate poverenje u zajedništvo i mobiliziraju šire društvene slojeve, da preuzmu odgovornost i ponude konkretna rešenja.
Udruživanje znanja
Oni koji su završili fakultete, izgradili akademske karijere i stekli ekspertizu moraju da udruže svoja znanja i iznedre jedan Program koji bi predstavljao osnov funkiconisanja privremene vlade. Takođe, oni bi mogli da predlože kandidate za članove privremene vlade među kojima bi bili istaknuti i ugledni intelektualci koji bi svojim autoritetom garantovali nezavisnost i efikasnost privremene vlade. O predlogu kandidata bi se moglo odlučivati na studentskim plenumima kako bi se stekao legitimitet koji su studenti potvrdili masovim protestima na koje se odazvao veliki broj građana. Nužno je precizno utvrditi dužinu trajanja mandata ove vlade, njene nadležnosti i primarne ciljeve. Njena glavna uloga bi bila da obezbedi uslove za ispunjenje zahteva i održanje slobodnih izbora. Ključno je da se fokus stavi na Program te vlade i tako izbegne sukob oko pitanja ko će u njoj sedeti. Ukoliko Program bude proizvod konsenzusa različitih pozicija unutar akademske zajednice, pitanje ko će ga sprovoditi je manje važno. Bitno je samo da to budu ljudi koji svojim autoritetom garantuju nezavisnost rada vlade od političkih aktera. Program i članovi privremene vlade bi nakon toga, morali bi biti izglasani na studentskim plenumima.
Kontekst zarobljenog političkog sistema od strane režima, ograđivanje studenata od opozicionih političkih aktera i opšte nepoverenje naroda u političke procese su osnovne karateristike političke krize sa kojom se suočavamo. Ukoliko nastojimo da krizu rešimo neophodno je uvideti ove njene karakteristike. Nakon toga, trebalo bi izraditi strategiju za premošćavanje jaza između političkih aktera i realnih zahteva pobunjenog naroda. Predložena privremena vlada u kojoj ne bi sedili aktuelni politički akteri mogla bi svojim delovanje da poboljša uslove za stupanje nekih novih aktera na pozornicu političkog. Nije neosnovano pomisliti da se mnogi na to ne odvažuju zato što znaju da u ovakim nameštenim utakmicima nema smisla učestvovati i održavati privid normalnosti.
Studenti su pokazali da u kontekstu vanrednog nemamo vremena ni prostora da se bavimo obesmišljenim formama. Moramo razmišljati o konkretnim rešenjima u skladu sa našim znanjima i kompetencijama. Stoga je cilj ovog teksta da podstakne na promišljanje o konkretnim rešenjima za izlazak iz krize, a ne da pokrene debatu o uzrocima i karakteristikama ove krize.
Radar
