Pošto nam je (prestolo)naslednik objasnio, sad nam je lakše. Zakoni su, ako niste čuli, jedna suvišna komplikacija. To baja (stariji), pošto je na brdu, jasno vidi. Zato će da poništi sve jer je ovde zakon on, glavom i bradom, bez jednjaka, doduše. Ali, on mu je i stradao zbog glavobolje koju su mu stvarali zakoni. Sad će bez brige da odmeri kome, koliko i za šta treba.
Naslednik će onda gurati još dalje pa će i formalno precrtati institucije. Šta će nam išta ako imamo oca i sina koji znaju najbolje šta kome treba. Ići će tako s kraja na kraj i davati ko šta zatraži. „Još je bolje ako vas je manje, više će mi para ostati za pametnije stvari, a ne belom svetu da dajem“, pomislio je baja kad su mu javili da je ove godine dvadesetak škola manje.
Para će biti i izvesnom Ljubiši koga je prošle nedelje zapamtio i ko ga do sada nije znao. Rasrdio se i iskovrežio taj mali čovek koji se, sticajem (po nas nesrećnih) stranačkih okolnosti, nalazi na čelu jednog malog mesta.
Od sebe smešan, što kažu kao crtani film, čak i kad je u normalnom režimu rada, a možete misliti ovako, kad ga izbace iz ležišta.
Ali, kad je novac u pitanju, mnogi izgube prisebnost duha, a da neće onaj koji ga nema. Elem, ostavljen bez argumenata, a sa zadatkom da odbrani direktivu da se milioni uzmu od Bijeljine i Banjaluke, ovaj vitez je bio prinuđen da se vrati u školsku klupu i na tom nivou isukao ono čime raspolaže.
“Ako mi ne daš svoje pare doći će moj politički otac i oteće ti. Kao da ne znam kakvi ste vi šverceri i kupusari“, graktao je Ljubiša dok se taktički povlačio pred krupnijim imenjakom.
Uzalud su bili protesti, džaba zgražavanje nad činjenicom da je čovek u postelji u svoj novčanik (k’o bajagi za vrtiće) strpao 77,5 miliona.
Ima taj čovek svoje Ljubiše i u Savezu opština i gradova i u Skupštini. Instalirao je Ljubiše u svakoj instanci.
A oni su bez pogovora glasali da baja ove godine ima još 21 milion više.
„Pa videli ste da prošle godine sa 56 miliona nije mogao ništa da uradi. Zato smo mu dali, da čovek može bez ograničenja da zida kule u pesku jerbo on ne zna šta je i kad je dosta“, kratko je objasnio Ljubiša iz Skupštine ili je to bio Ljubiša sa portirnice. Teško ih je razlikovati, što se kaže, kao kriminalce od policije, lopove od direktora i bitange od ministara.
Da je Andrić bio u pravu kada je rekao da glupi ljudi upravljaju svetom, uverili su nas i prošle nedelje. Doduše, osim glupih, tu su i pokvareni, bezočni, okrutni, prevejani likovi. Takvi, po pravilu, zaposedaju institucije i prisvajaju državu. Tako je ovde, još gore u Srbiji. No, tamo su studenti pokrenuli proteste. Zahtevaju normalnost i pravnu državu. Zamislite, oni smatraju da zakoni moraju da se poštuju.
“Kakvi ludaci. Sve je to razmaženo, obesno. To bi svet menjalo, a taman smo ga spram sebe skrojili. Hvala bogu pa to nisu naši studenti”, zaključuje sa olakšanjem Ljubiša dok baji nosi vest o tome da je uspeo da od odmetnutih gradova otme milione.
