Evo šta je Putin rekao Takeru Karlsonu – cijeli intervju

Amerika je digla Severni tok u vazduh. Vi ste imali i motiv i mogućnosti da to uradite, rekao je predsednik Rusije u intervjuu koji je ceo svet čekao.

Rusija nije mogla da ne ustane u odbranu Srbije tokom ratova u bivšoj Jugoslaviji, izjavio je predsednik Ruske Federacije Vladimir Putin u intervjuu sa Takerom Karlsonom koji je ceo svet iščekivao.

„Čim su počela dešavanja u Jugoslaviji, Boris Jeljcin digao je glas u znak podrške Srbima. Nismo mogli da ne stanemo u odbranu Srba, jer su Srbi poseban i nama blizak narod, sa pravoslavnom kulturom. To je narod koji je patio generacijama“, rekao je Putin komentarišući kako je NATO prekršio obećanje Rusiji da se neće širiti na istok, a što je u srži tekućeg konflikta s Ukrajinom.

Iako su bivšeg predsednika Ruske Federacije prethodno sa Zapada obasipali hvalom, počeli da ga optužuju da je alkoholičar i neznalica nakon što je stao u odbranu Srba, ističe Putin i dodaje da su se SAD ipak odlučile za kršenje međunarodnog prava i bombardovanje Beograda.

„Time su SAD otvorile Pandorinu kutiju. Štaviše, šta je rečeno kada je Rusija protestovala i izrazila svoje negodovanje? Povelja UN i međunarodno pravo su zastareli. Sada se svi pozivaju na međunarodno pravo, a tada su govorili da je sve zastarelo“, rekao je Putin.

Ruski predsednik ističe da je njegova zemlja dobrovoljno pristala na raspad Sovjetskog Saveza, u nadi da će posle 1991. biti dobrodošla u „bratsku porodicu civilizovanih naroda“, ali napominje da se „ništa slično nije desilo.“

„Prevarili ste nas. Obećanje je bilo da se NATO neće širiti na istok, ali to se dogodilo pet puta. Bilo je pet talasa ekspanzije. Sve smo to tolerisali. Pokušavali smo da ih ubedimo“, navodi ruski predsednik, uz podsećanje da je i lično, kao i Jeljcin, u više navrata pružao ruku prijateljstva SAD.

Ruski predsednik napominje da je sa bivšim predsednikom SAD Bilom Klintonom čak govorio i o potencijalnom ulasku Rusije u NATO, na šta je, na kraju, dobio odričan odgovor. Time su ujedno zatvorena vrata za jedan vid zbližavanja dve sile, ističe Putin.

Amerika je raznela Severni tok, teško je pobediti vas u propagandnom ratu

Upitan ko je digao u vazduh Severni tok, Putin je kratko odgovorio: „Vi“.

„Znate, neću da zalazim u detalje, ali uvek se u ovakvim slučajevima kaže ‘tražite onoga ko ima motiv’. U ovom slučaju ne treba tražiti samo nekoga ko ima motiv, već i nekoga ko ima mogućnosti, jer može biti mnogo zainteresovanih, ali nisu svi sposobni da se spuste na dno Baltičkog mora i izvedu ovu eksploziju. Obe ove dve komponente moraju da se spoje. Ko je imao motiv i ko je u stanju da to uradi?“, odgovorio je Putin na pitanje da li ima dokaze da su napad izvele Amerika i CIA.

Ukoliko imate dokaze za ovaj „najveći akt industrijskog terorizma ikada“, zašto ih ne biste „izneli i odneli propagandnu pobedu“, upitao je Karlson predsednika Rusije.

„U propagandnom ratu je veoma je teško pobediti SAD, zato što Amerika kontroliše sve svetske i mnoge evropske medije. Krajnji korisnici najvećih evropskih medija su američke finansijske institucije. Zar vi to ne znate? Dakle, moguće je uključiti se u ovaj posao, ali to je, da tako kažem, skupo. Možemo jednostavno da ukažemo na naše izvore informacija, ali nećemo postići rezultate.

Celom svetu je jasno šta se tada dogodilo. Čak i američki analitičari direktno govore o tome. To je istina“, rekao je Putin.

Rusko hipersonično oružje nema takmaca

Ruski predsednik ističe da se razlog za razvoj ruskog hipersoničnog oružja leži u tome što je Vašington, koristeći navodnu pretnju od Irana kao izgovor, odbio predlog Moskve o saradnji SAD, Rusije i EU u izgradnji zajedničkog protivraketnog štita.

„Tada sam rekao: ‘Vidite, tada ćemo biti prinuđeni da preduzmemo kontra mere. Napravićemo takve udarne sisteme koji će sigurno pobediti sisteme protivraketne odbrane.’ Odgovor je bio: ‘Ne radimo ovo protiv vas, a vi radite šta hoćete…’ Tako je krenulo. I stvorili smo hipersonične sisteme sa interkontinentalnim dometom i nastavljamo da ih razvijamo. Sada smo ispred svih, SAD i drugih zemalja po razvoju hipersoničnih udarnih sistema. I svakodnevno ih poboljšavamo“, rekao je Putin.

Amerika se više boji Kine nego Rusije

„Zapad se više plaši jake Kine nego jake Rusije, zato što Rusija ima 150 miliona ljudi, a Kina 1,5 milijardi stanovnika. Njena privreda raste naglo, oko 5 odsto godišnje. Nekada je bilo i više, ali za Kinu je to dovoljno. Kao što je Bizmark jednom rekao, potencijali su najvažniji. Potencijal Kine je ogroman. Kina je danas najveća privreda na svetu. Ona je već odavno pretekla Sjedinjene Države i brzo raste. Da ne pričamo ko se koga boji“, rekao je predsednik Rusije povodom Takerovog pitanja zašto se SAD više boje Rusije nego Kine.

CIA je organizovala puč u Kijevu

Putin je istakao da, kako su Amerikanci tražili, Janukovič nije koristio ni oružane snage ni policiju.

„Ipak, naoružana opozicija je izvršila državni udar u Kijevu. Uz podršku CIA, naravno, organizacije kojoj ste nekada i sami želeli da se pridružite, koliko sam razumeo. Hvala Bogu da vas nisu pustili unutra“, rekao je Putin, budući da je Taker Karlson nakon školovanja aplicirao za posao u Centralnoj obaveštajnoj agenciji.

Kako je objasnio predsednik Rusije, iako su ostvarili svoj cilj i promenili vlast, to je s političkog stanovišta bila „kolosalna greška“.

„To je definitivno bila pogrešna procena političkog rukovodstva. Trebalo je da vide u šta će se to razviti. Tako su se 2008. godine za Ukrajinu otvorila vrata NATO-a, a 2014. je došlo do državnog udara. Počeli su da progone sve one koji nisu prihvatili puč. I to je zaista bio državni udar. Oni su stvorili pretnju Krimu, koji smo morali da uzmemo pod svoju zaštitu. Oni su pokrenuli rat u Donbasu 2014. godine korišćenjem aviona i artiljerije protiv civila. Tada je sve počelo. Postoji snimak aviona koji napada Donjeck odozgo. Pokrenuli su veliku vojnu operaciju. Onda još jednu. Kada nisu uspeli, počeli su da spremaju sledeću“, rekao je Putin dodajući da su SAD izgurale Rusiju do njenih crvenih linija, te da, uz sve to, nisu mogli da ostave svoju braću u veri.

Upravo je državni udar u Ukrajini izazvao sukob, istakao je ruski predsednik.

„Nikada ne bismo ni pomislili da maknemo prstom da nije bilo krvavih dešavanja na Majdanu. Zato što smo se složili sa činjenicom da posle raspada Sovjetskog Saveza naše granice treba da budu duž granica bivših saveznih republika. Mi smo pristali na to, ali nikada nismo pristali na proširenje NATO-a, a štaviše, nikada nismo pristali da Ukrajina bude u NATO-u. Nismo pristali na NATO baze tamo bez razgovora sa nama“, poručio je Putin.

„Vukli su nas za nos; ovo je pokušaj da se zaustavi rat“

Komentarišući poslednje eskalacije koje su dovele do početka SVO, Putin ističe da je aktuelno rukovodstvo izjavilo da „im se ne sviđaju“ dogovori iz Minska, a u kojima je iznet plan za mirno rešenje krize u Donbasu.

„Drugim rečima, oni to nisu hteli da sprovedu. Pre godinu ili godinu i po, bivši lideri Nemačke i Francuske otvoreno su rekli da nikada nisu nameravali da sprovedu sporazume iz Minska, već su nas jednostavno vukli za nos… Svi su želeli da se pitanje reši isključivo vojnom silom, a mi to nismo mogli da dozvolimo“, kaže Putin.

„Situacija je došla do tačke kada je ukrajinska strana poručila: ‘Ne, nećemo ništa da uradimo.’ Počeli su da se spremaju i za vojnu akciju. Upravo su oni započeli rat 2014. Naš cilj je da zaustavimo taj rat“, napominje ruski predsednik.

O denacifikaciji Ukrajine

Putin napominje da Rusija još nije ostvarila ciljeve SVO, budući da je jedan od njih „denacifikacija“.

Ruski predsednik napominje da je Ukrajina, u potrazi svog „nacionalnog identiteta“ nakon sticanja nezavisnosti, za nacionalne heroje proglasila ljude poput Stepana Bandere, kojima se dižu spomenici i čije se ime uzvikuje na bakljadama.

„To su bili ljudi koji su istrebili Poljake, Jevreje i Ruse. Neophodno je prekinuti ovu praksu i sprečiti širenje ovog koncepta. Ja kažem da su Ukrajinci deo jednog ruskog naroda. Ako sebe smatraju posebnim narodom, na to imaju pravo. Ali ne mogu svoj identitet graditi na osnovu nacističke ideologije“, kaže Putin.

On napominje da je prestanak veličanja nacista bio ugovoren i putem propalih pregovora u Istanbulu, što, dodaje ruski predsednik, pokazuje da se denacifikacija može sprovesti i putem pregovaračkog procesa.

Ne postoji ruska pretnja, to je iznuda novca od poreskih obveznika u SAD i EU

Putin ističe da su tvrdnje o tome da će Rusija eskalirati sukob u Ukrajini do globalnog (nuklearnog) rata, ili pak da će napasti neku NATO članicu, ništa do pokušaja Zapada „da zastraše svoje stanovništvo zamišljenom ruskom pretnjom.“

„Ovo je očigledno, i misleći ljudi savršeno razumeju da je ovo laž“, kaže Putin.

Na pitanje da li može da zamisli situaciju u kojoj šalje trupe na Poljsku, Putin kaže da se to može dogoditi samo ako Poljska napadne prva.

„Zato što nam nije u interesu da šaljemo trupe na Poljsku, Letoniju ili bilo gde drugde. Zašto bismo to uradili? Mi jednostavno nemamo nikakav interes. To je samo ratno huškanje“ koje se sprovodi „u cilju iznuđivanja dodatnog novca od poreskih obveznika SAD i EU u obračunu s Rusijom na ukrajinskom bojnom polju“ čiji je cilj „da se Rusija što više oslabi“, napominje Putin.

O vlasti u Nemačkoj

Današnje nemačko rukovodstvo se više rukovodi interesima Kolektivnog zapada nego svojim nacionalnim interesima, poručio je ruski predsednik, nagovestivši da se samo tako može objasniti logika iza (ne)delanja Berlina.

Kako navodi, nije u pitanju samo to što je Severni tok 1 dignut u vazduh a Severni tok 2 oštećen, već da se i preostala cev koja je čitava ne otvara, iako je Rusija spremna da doprema gas Evropi preko nje.

Putin dodaje da je Poljska takođe zatvorila gasovod „Jamal Evropa“ koji prolazi kroz njenu teritoriju, ali napominje da „Poljska kljuca iz ruke Nemačke“. Povrh toga, kaže, jedan od dva gasovoda koji prolaze kroz Ukrajinu je zatvorio Kijev.

Budući da je Nemačka, posle SAD, drugi najveći sponzor Kijeva po pitanju oružja, Putin se pita zašto Berlin ne zamoli ukrajinske vlasti da otvore gasovod.

„Zašto Nemci ne kažu, slušajte, dajemo vam i novac i oružje. Odvrnite ventil. Molimo vas da gas iz Rusije prođe do nas. Kupujemo tečni gas u Evropi po enormnim cenama, što nivo naše konkurentnosti i ekonomiju uopšte svodi na nulu,“ ukazuje Putin.

O budućnosti dolara: „Ubijate ga sopstvenim rukama“

Putin navodi da je upotreba dolara kao oružje u spoljnoj politici „jedna od najvećih strateških grešaka političkog vrha SAD.“

„Dolar je kamen temeljac moći Sjedinjenih Država. Mislim da svi vrlo dobro razumeju da bez obzira koliko se dolara štampa, oni se brzo rasturaju po celom svetu. Inflacija u SAD je minimalna.

Međutim, oni neće prestati da štampaju novac. O čemu nam govori dug od 33 biliona dolara? Radi se o štampanju novca“, rekao je Putin.

Kako navodi, sankcije su navele čak i saveznike SAD da razmotre druge finansijske opcije.

„Pogledajte šta se dešava u svetu. Čak i saveznici SAD sada smanjuju svoje dolarske rezerve. Činjenica da Sjedinjene Države primenjuju restriktivne mere na određene zemlje, kao što su ograničavanje transakcija, zamrzavanje sredstava itd, izaziva veliku zabrinutost i šalje signal celom svetu“, kaže ruski predsednik.

Putin napominje da je Rusija oko 50 odsto transakcija sa trećim zemljama rešavala u američkim dolarima, dok sada udeo dolara čini svega 13 odsto. Sa druge strane, udeo juana u međunarodnim transakcijama Moskve je porastao sa 3 na oko 34 odsto, dok se isti udeo transakcija obavlja u rubljama.

„Zašto su Sjedinjene Države ovo uradile? Jedino obrazloženje koje imam je umišljenost. Verovatno su mislili da će to dovesti do potpunog kolapsa, ali ništa se nije urušilo. Štaviše, druge zemlje, uključujući proizvođače nafte, razmišljaju i već prihvataju plaćanje nafte u juanima. Da li uopšte shvatate šta se dešava ili ne? Pitajte bilo koju inteligentnu osobu o tome šta dolar znači za SAD. Vi to ubijate svojim rukama“, kaže ruski predsednik.

O Kini i BRIKS-u

Govoreći o odnosima Moskve i Pekinga, Vladimir Putin ističe da Rusija deli granicu od 1000 kilometara sa Kinom, ali i vekovnu istoriju mirne koegzistencije.

„Treće, kineska spoljnopolitička filozofija nije agresivna. Njegova ideja je da uvek traži kompromis“, kaže Putin.

Kako navodi, on je zajedno sa svojim „kolegom i prijateljem, predsednikom Si Đinpingom“ postavio cilj da u tekućoj godini postigne trgovinsku razmenu u vrednosti od 240 milijardi dolara.

„Naša trgovina je dobro izbalansirana, međusobno komplementarna u visokoj tehnologiji, energetici, naučnom istraživanju i razvoju. Veoma je izbalansiran. Što se tiče zemalja BRIKS-a, gde je Rusija ove godine preuzela predsedavanje, one se uglavnom veoma brzo razvijaju“, navodi ruski predsednik.

Dodaje da razvoj zemalja unutar tog bloka „nema nikakve veze sa događajima u Ukrajini“, već zbog trendova globalnog razvoja koji su „neizbežni“.

„Vaš politički establišment ne shvata da se svet menja pod objektivnim okolnostima“, kaže ruski predsednik.

Sankcije nisu naškodile Rusiji

Najveći broj aktuelnih sankcija u svetu se primenjuje protiv Moskve, a Rusija je baš pod takvim okolnostima postala prva evropska ekonomija, napominje Putin.

„Alati koje koriste SAD ne rade“, dodaje.

O Ilonu Masku i veštačkoj inteligenciji

Komentarišući skorašnje izveštaje da je Maskov „Neuralink“ uspešno ugradio prvi svoj čip za telepatsko interagovanje sa digitalnim napravama u mozak ljudskog pacijenta, Putin kaže da „Maska ne možete zaustaviti“.

„On će činiti kako on hoće. Ipak, moraćete da nađete neki zajednički jezik sa njim. Tražite načine da ga pridobijete. Mislim da je pametna osoba. Zaista verujem da jeste. Dakle, moraćete da postignete dogovor sa njim jer ovaj proces treba da bude formalizovan i podvrgnut određenim pravilima. Čovečanstvo mora da razmotri šta će se dogoditi zbog najnovijeg razvoja genetike ili veštačke inteligencije“, kaže ruski predsednik.

O okončavanju ukrajinskog sukoba

Na Karlsonovu konstataciju da Moskva želi da sukob u Ukrajini reši sporazumom, Putin odgovara potvrdno.

„Bili smo blizu uspeha. U Istanbulu smo pripremili ogroman dokument koji je parafirao šef ukrajinske delegacije. Potpisao je neke odredbe, ali ne sve. Sâm je rekao, ‘Mi smo spremni da potpišemo, a rat bi odavno bio gotov; pre 18 meseci.’ Međutim, došao je britanski premijer Boris Džonson, i oni su propustili tu šansu“, kaže Putin.

Kako navodi, do sada je na Zapadu bilo mnogo buke o nanošenju strateškog poraza Rusiji na bojnom polju, ali ističe da je tamošnjim liderima sada jasno da je to teško postići, „ako je uopšte moguće.“

„Po mom mišljenju, to se nikada neće dogoditi. Čini mi se da su to sada shvatili i oni koji su na vlasti na Zapadu. Ako je tako, moraju da razmišljaju šta dalje. Mi smo spremni za taj dijalog“, zaključuje ruski predsednik.

Ep. 73 The Vladimir Putin Interview pic.twitter.com/67YuZRkfLL

— Tucker Carlson (@TuckerCarlson) February 8, 2024

Rt.rs