Čega se vlast plaši: Zakon o imunitetu kao „štit“ od Šmita
Ako se usvoji Zakon o imunitetu, poslanici u Skupštini Republike Srpske, članovi Vlade RS, predsjednik i dva potpredsjednika, te delegati u Vijeću naroda RS neće biti, krivično ili građanski odgovorni za glasanje za zakone, odluke ili potpisivanje ukaza. Struka objašnjava da sam Zakon nije sporan, ali da sadržajno mora da bude bolje definisan.
„Prema predloženom zakonskom rješenjem, prema kojima se posebno članovi izvršne vlasti stavljaju u poziciju da imaju neki opšti imunitet, moramo naglasiti da u takvim rješenjima ne bi smjelo biti njihovog zlooupotrebljavanja, a svako ko zloupotrijebi trebalo bi za to i da odgovara“, kaže Mile Dmičić, profesor ustavnog prava.
„Evropski parlamentarci su sa dvostrukim imunitetom zaštićeni. Opet, s druge strane, to može biti i predmet zloupotreba, kao i pitanje nadležnosti, definisanja upotrebe i zloupotrebe jeste možda sada fundamentalno pitanje. Ali će sada nakon ovog Nacrta i javne debate biti mnogo jasnije. Ne može biti imunitet od svake odgovornosti“, poručuje Đorđe Vuković, profesor političkih nauka.
Predstavnici vlasti u Republici Srpskoj, donošenjem Zakona o imunitetu očigledno hoće da se zaštite od nepoštovanja odluka visokog predstavnika koji se u tekstu Zakona definiše kao „lice koje nije imenovano za visokog predstavnika u skladu sa Aneksom 10 Opšteg okvirnog sporazuma za mir u Bosni i Hercegovini“.
I to u jeku sudskog procesa koji se vodi protiv Milorada Dodika u Sudu BiH.
„U prvoj verziji, koja je ujedno i glavna, piše da ova lica imaju imunitet od viskog predstavnika. Dakle ovdje je priznat visoki predstavnik Kristijan Šmit. Pa su onda shvatili šta su uradili pa napisali alternativnu verziju u kome piše da lica koja ne poštuju odluke lica koje nije imenovano u skladu sa Aneksom 10 Dejtonskog sporazuma, imaju imunitet. Pa ako ne priznajemo Šmita, zašto ovdje stoje dvije verzije. A znate zašto alternativna verzija nije glavna. Jer da oni stvarno ne priznaju Šmita, oni bi znali i da on ne može ništa da im učini da odu u zatvor“, kaže Milko Grmuša, potpredsjednik PDP – a i pravnik po struci.
Petar Kunić, doktor pravnih nauka, poručuje da čvrsto stoji iza tvrdnje da visoki predstavnik ne može da donosi zakone, i da je glavni cilj Nacrta Zakona bio da se izbjegne odgovornost za sprovođenje zaključaka Parlamenta Srpske. Da li je ovo pravi način, Kunić nije siguran.
„To je jedan Zakon koji stvara dodatnu nervozu. Raniji Zakon je zadovoljavao osnovne, opšte okvire. Širenje na lica u izvršnoj vlasti je problem, prije svega, zato što se radi o zemlji koja je zatrapana korupcijom. Postavlja se pitanje za šta će se sve izbjegavati odgovornost u izvršnoj vlasti kada znamo da od tuda potiče najveća neodgovornost i kriminalne stvari“, objašnjava Petar Kunić.
Enigma koju se u Vladi Srpske očigledno predvidjeli je pitanje nadležnosti ovog Zakona, ali i definicija koja bi tačno objasnila ko je sve njime obuhvaćen.
„Mislim da se ne može protegnuti na naše predstavnike u zajedničkim institucijama. Ovim Zakonom oni nisu obuhvaćeni, što je vrlo korektno, jer oni nisu odgovorni entitetskik, nego državnim institucijama“, kaže Petar Kunić.
„To je sada upitno da li su samo ministri ili svi članovi Vlade, zaista ostaje pod velikim upitnikom, kolokvijalno rečeno, od ministra do portira, ko je sve uključen tim imunitetom“, poručuje advokat Aleksandar Jokić.
Ustav Republike Srpske u članu 110. izričito brani povratno dejstvo zakona. Međutim, u stavu 2 člana 110. se kaže da zakon može u pojedinim odredbama imati to dejstvo ako postoji opšti interes utvrđen u postupku donošenja.
Ono što je simptomatično, Zakon o imunitetu bi retroaktivno trebalo da važi od 1. avgusta 2021. godine, dan prije nego što je funkciju visokog predstavnika zvanično preuzeo Kristijan Šmit.
Nameće se samo pitanje kako će se Milorad Dodik ponašati pred Sudom BiH, s obzirom da teritorijalno ovaj Zakon važi samo u Republici Srpskoj, a Zakonom o imunitetu koji postoji na BH nivou nije predviđen imunitet od krivičnog gonjenja.
(BN)
