Zbogom, dolari! Stiže BRIKS valuta

Eksperti BRIKS-a (Brazil, Rusija, Indija, Kina, Južna Afrika) trenutno rade na produbljivanju veza između privreda i finansijskih tržišta zemalja članica te grupe, sa ciljem stvaranja njene jedinstvene valute, izjavio je specijalni izaslanik za Aziju i BRIKS u Ministarstvu spoljnih poslova Južnoafričke republike Anil Suklal.

On je napomenuo da je moguće uvođenje jedinstvene valute grupe BRIKS.

„Pitanje jedinstvene valute BRIKS-a je srednjoročne, pa čak i dugoročne prirode. Trenutno radimo na proširenju upotrebe nacionalnih valuta te organizacije u međusobnoj trgovini. Imamo odgovarajući sporazum i trenutno to sprovodimo u praksi, tako da se međusobna trgovina zemalja članica sve više zasniva na našim nacionalnim valutama, naveo je Suklal.

Suklal je istakao da bi stvaranje jedinstvene valute BRIKS-a trebalo da prethodi povećanju upotrebe nacionalnih valuta zemalja članica te organizacije u međusobnoj trgovini i investicijama.

„Nacionalne valute bi trebalo sve više da koriste države BRIKS-a ne samo u trgovini, već i u investicijama i drugim transakcijama. Samo na taj način mogu se stvoriti temelji za jedinstvenu valutu BRIKS-a“, rekao je on.

Negativan odnos prema dolaru
Rad na stvaranju rezervne valute za potrebe trgovanja, zemlje BRIKS-a smatraju da „dedolarizacija“, može dovesti do pojave alternativne platne jedinice za američki dolar, što je jedan od prvih koraka ka smanjenju zavisnosti od američke valute, izjavila je stručnjak za ekonomiju i menadžment sa Južnoafričkog univerziteta Vaola Sambo.

„Diskusija država članica BRIKS-a o stvaranju jedinstvene valute trebalo bi da se održi na samitu grupe, koji će biti održan u Južnoj Africi u avgustu 2023“, kazala je Sambo i dodala da se očekuje da će se predložena jedinstvena valuta BRIKS-a zasnivati na „korpi valuta“ svih država članica ove grupe.

Ona je naglasila da trenutno postoji negativan stav većine zemalja prema američkom dolaru, uključujući BRIKS i afričke države, kao i da uprkos svemu, američki dolar ostaje jak u odnosu na druge valute.

„Jedan od razloga za to je povećana potražnja međunarodnih investitora za dolarom koji traže veće prinose, kao i činjenica da je dolar trenutno svetska rezervna valuta“, navela je.

Propast dolara
Profesor na Južnoafričkom državnom univerzitetu Teo Knitling rekao je da su zemlje BRIKS-a postale ozbiljna politička i ekonomska protivteža Sjedinjenim Državama.

Američki dolar, kaže on, dominira svetskom trgovinom i tokovima kapitala dugi niz decenija, jer su SAD vodeća ekonomska sila od Prvog svetskog rata.

„Međutim, dominacija američkog dolara nikada nije bila univerzalna, posebno među zemljama u razvoju. Vlade Rusije i Kine aktivno sarađuju, oslanjajući se na svoje finansijske sisteme. Obim trgovine korišćenjem rublje i juana značajno je porastao poslednjih godina, a i ostale zemlje idu istim putem“.

Prema njegovim rečima, najmoćnije ekonomije Južne Amerike – Brazil i Argentina, razgovaraju o opciji stvaranja zajedničke valute, dok sa druge strane Saudijska Arabija progresivno širi trgovinu naftom u drugim valutama osim američkog dolara.

„Štaviše, zavisnost od dolara učinila je mnoge zemlje u razvoju i siromašne zemlje zavisnima od Vašingtona. Svet je bio svedok kako Sjedinjene Države mogu da pretvore dolar u oružje protiv svojih neprijatelja. SAD su koristile ovo oružje protiv Irana, a sada Rusije. Tako da se može razumeti trenutni pritisak na alternativnu valutu kako se svet menja“, dodao je.

Novi bankarski model
Nitling je istakao da politika BRIKS-a sve više utiče na različite aspekte međunarodne arhitekture, uključujući i finansijsku.

„Glavna uloga Svetske banke (SB) je da da zajmove vladama siromašnih zemalja da unaprede svoje ekonomije i poboljšaju životni standard stanovništva. Treba imati na umu da su članice BRIKS-a i dalje članice SB, kao i njene zajmoprimce ako ih SB izgubi kao učesnike u kapitalu i potencijalne klijente, onda Nova razvojna banka (NDB) koju su stvorile zemlje BRIKS-a može postati moćan konkurent Svetskoj banci“, naglasio je.

Kako je stručnjak naveo, rano je još govoriti koliko se finansijska politika NRB razlikuje od SB, ali sa sigurnošću se može reći da u slučaju BRIKS banke, najveće svetske ekonomije u usponu daju pozajmljene resurse, a da će se transakcije odvijati u okviru rastuće saradnje jug-jug.

Još jedna važna činjenica je, dodao je, da se NDB fokusira na obostranu korist u okviru saradnje jug-jug bez ikakvih političkih uslova, koje ponekad postavljaju Svetska banka i Međunarodni monetarni fond (MMF).

„BRIKS banka nema nameru da na bilo koji način podriva prava zajmoprimca niti da ograniči njen politički prostor“, kazao je.

Nepoverenje prema zapadnim kreditima
Da se ​​kreditna politika NDB-a razlikuje od SB i MMF-a u pogledu pristupa finansiranju velikih projekata i uslova za odobravanje kredita navela je i Vaola Sambo.

„MMF i Svetska banka su deo takozvanih institucija Breton Vudsa, koje su stvorile 43 zemlje na sastanku 1944. u cilju promovisanja, između ostalog, međunarodne ekonomske saradnje za obnovu mira posle Drugog svetskog rata. NDB zemalja BRIKS-a su osnovale države članice 2015. godine uglavnom za finansiranje projekata održivog razvoja infrastrukture“, kazala je.

Prema njenim rečima, MMF nije banka za finansiranje razvoja, pa ne pozajmljuje novac zemljama za konkretne projekte, već pruža finansijsku podršku zemljama koje su u krizi, pokušavajući da ostvare ekonomsku stabilnost i povrate rast.

„Nova razvojna banka BRIKS-a finansira zemlje članice i druge zemlje u razvoju, kao i tržišta. Strateški pravac njenog delovanja je učešće u projektima održivog razvoja infrastrukture. Jedan od uslova za odobravanje kredita ili garancija od strane NDB je da zajmoprimci moraju da pokažu snažnu posvećenost realizaciji finansiranih projekata, da bi izbegli probleme u budućnosti“, dodala je.

Kako je Sambo navela, Svetska banka ima takozvanu politiku finansiranja razvoja, a programi uključeni u nju treba da imaju za cilj, između ostalog, smanjenje siromaštva.

„Banka ima uslove koji moraju biti ispunjeni. Među njima je i adekvatna osnova za makroekonomsku politiku koju utvrđuje Svetska banka. Ovo je glavni razlog zašto većina zemalja, posebno afričkih, ne traže kredite od Svetske banke, jer se uslovi banke za kreditiranje u Africi doživljavaju kao diktat i mešanje u nacionalnu fiskalnu politiku“, zaključila je.

Izvor: RT Balkan