Petrović: Budućnost termoelektrana je pod znakom pitanja

Generalni direktor „Elektroprivrede Republike Srpske“ Luka Petrović kaže da je došlo do drastičnih promjena u energetici, posebno zbog izgradnje novih izvora električne energije i problemima sa priključivanjem na postojeću mrežu koja neće moći da ih prenese.

Petrović je u razgovoru za portal CAPITAL na Samitu energetike u Trebinju rekao da je sada od presudne važnosti to da se riješe sva pitanja sa „Elektroprenosom BiH“ u budućem periodu, posebno kada se ima u vidu njihova sporost u procesima realizacije svih investicija.

„Treba im i do pet godina da projektuju i izvrše eksproprijaciju, te i izgrade potrebne prenosne kapacitete. Problema će biti zato što će, recimo, solarna elektrana proizvoditi energiju danju i desiće se da elektroprenosna mreža na koju se prikopčavaju neće moći da ih prihvati“, kaže Petrović.

CAPITAL: Kakva je budućnost termoelektrana?

PETROVIĆ: Budućnost termoelektrana na ovim prostorima je veliko pitanje. Postalo je jasno da su njihovi remonti i troškovi sve veći i da raste cijena energije dobijene ovim putem. Međutim, cijenu i poskupljenje neće samo podići pitanje ekologije, nego i  ugradnje sistema za čistiji vazduh i emisije gasova i sitnih čestica. Na ovo će uticati i to što TE na Balkanu plaćaju minimalnu ili čak uopšte ne plaćaju taksu za emisiju ugljendioksida koja je enormno skupa. Ova taksa za tri godine, odnosno od 1. januara 2026. godine, dolazi na naplatu i kod nas i to po planu Energetske zajednice.

CAPITAL: Šta to znači za korisnike?

PETROVIĆ: To će značiti da će cijene električne energije iz TE biti značajno veće. Zato ubrzano radimo na izgradnji kapaciteta za obnovljive izvore, jer ćemo tada moći da prodajemo zelene certifikate i ublažimo udar koji će se desiti pod naplatom za emisiju.

CAPITAL: Šta smo novo naučili na SET-u?

PETROVIĆ: SET je skup nauke i struke i važno je da donosioci odluka dolaze i čuju i struku i nauku i vide u kojem pravcu se kreće energetika. U budućnosti će biti veoma važno balansno tržište. Zbog obnovljivih izvora imaćemo debalanse zbog toga što ima ili nema vjetra ili vode. Sve to treba balansirati i postavila se teza da će uskoro biti veoma važni baterijski sistemi, kao i gasni, ali i reverzibilne elektrane kao što je ona u Čapljini.

CAPITAL: Zašto je tako mali broj građana zaintersovan za solarne panele na domaćinstvima?

PETROVIĆ: Da, odziv jeste bio veoma slab. Postoje razlozi zašto se to nije realizovalo u zamišljenom obimu. Građani nisu osjetili energetsku krizu u Srpskoj, jer mi nismo povećali cijenu energije puta tri kao, na primjer, Njemačka. Cijene gasa su oni udvostručili, a mi gas ni ne koristimo. Trošak porodice u Njemačkoj je do krize za energente bio oko 200 evra, sad je 800 evra. Kod nas je trošak u prosjeku bio 80 KM mjesečno, a i danas je za veliku većinu, oko 85 procenata građana. Zato što energetska kriza nije dohvatila građane, oni su smatrali da ni ne moraju ulaziti u nešto novo i nepoznato. Tu se krije drugi razlog, nismo dovoljno približili građanima ovaj projekat, da im kažemo da će biti 25 godina mirni sa tim solarnim panelima. Imaće ih na svom krovu i neće ih zanimati cijena struje.

CAPITAL: Šta će biti sa onima koji su se poprilično potrošili da skupe dokumentaciju i da se prijave?

PETROVIĆ: Pošto smo planirali da pravimo lotove po 5.000 zbog brže realizacije, a sada imamo oko 4.900 prijavljenih, čekamo da se navrši 6.000 prijava. Građani se i sada mogu prijaviti i to bez ikakvih dokumenata. Kada napunimo 6.000, naše će komisije obići sve, provjeriti ispunjenost uslova i donijeti prvih 5.000 solarnih elektrana na domaćinstva.

CAPITAL: Jesu li se građani mnogo žalili na novi obračun električne energije?

PETROVIĆ: Nama je važno da građani vide kome šta plaćaju. Može se vidjeti na svakoj od njih da matično preduzeće dobija 2,68 KM fiksno po svakom računu. Proizvodnja dobija onaj procenat za energiju, mrežarina se dijeli na prenosnu i distributivnu, plus naknada za obnovljivu energiju koju plaćamo. U svim tim sabircima, za energiju se  izdvaja oko 40 procenata a za mrežarinu 60 odsto. Nemamo žalbi građana, zašto što su svi računi ispod 1.100 kilovati manji, a oni koji su imali više, bili viši samo za marku.

CAPITAL: Hoće li biti korigovanja mrežarine?

PETROVIĆ: Niko to ne razumije, vjerovatno zato što nismo dobro prezentovali da trenutno elektrodistributivna preduzeća posluju isključivo po kontrolama i uredbama Regulatorne komisije za energetiku RS i da njihovi računi samo idu preko nas. Elektrodistributivna preduzeća fakturišu prevezenu energiju ERS i formalno pravno mi to fakturišemo građanima, a oni kada plate nama račun, mi svaki fening onda prebacimo preduzećima koja posluju potpuno nezavisno.

CAPITAL: Da li je mrežarina kod nas skuplja nego u Srbiji i zašto?

PETROVIĆ: Jeste, zato što je regulator tako procijenio. Da li su cijene održavanje mreže i plate takve da to može tako biti, to je pitanje za njih.

Capital