Ističu da bi njihov rad mora da bude zabranjen na svim javnim prostorima, ali pitanje je da li je to moguće.
Dok se ove odluke ne usvoje, kao destimulativna mjera biće određena visoka taksa za kockarnice koje trenutno imaju objekte otvorene u blizini škola i oni će plaćati takse od 25.000 KM po poslovnici, najavio je ranije gradonačelnik Draško Stanivuković.
Zavisnost
Sociolog Ivan Šijaković za Srpskainfo kaže da je u posljednje vrijeme otvoreno mnogo kladionica i kockarnica, te naglašava da se kod ljudi razvila zavisnost. I ne samo kod odraslih, već i kod djece.
– Mjere u smislu određivanja metara udaljenosti nemaju nikakvog smisla, ali ni efekta. Kladionice moraju da se zabrane na svim javnim prostorima, ako hoćemo nešto da postignemo, jer ovo otvaranje kladionica na svakom koraku na ulici nema smisla – kaže Šijaković.
Pod tim smatra da se one ne bi trebale nalaziti u ulicama, tržnim centrima i sličnim mjestima, nego isključivo u hotelima.
– Kockarnicama i kladionicama mjesto treba da bude samo u hotelima, gdje će odlaziti klijentela koja je dobrog statusa i debelog novčanika. To se može oporezivati koliko hoćete, jer će onda to postati nešto statusno i neće moći svaka šuša ići da se kladi – rekao je Šijaković.
Oporezivanje
Jedina prava mjera je, kako kaže, ona moralna, koja bi pokazala da vlast misli o podmlatku i da ga ne upućuje na te poroke. Kada bi se kladionice preselile u hotele, kako objašnjava, to bi se moglo i kontrolisati, jer djeca ne bi mogla tako lako pristupiti.
– To jedino ima nekog smisla, sve ostalo je zavaravanje – kaže Šijaković.
Na pitanje da li bi dodatno oporezivanje uticalo na to da se smanji otvaranje novih kladionica, Šijaković je dao zanimljiv odgovor.
– Možda bi to malo umanjilo broj, ali uglavnom je riječ o lancima kladionica koji nisu originalno iz Banjaluke ili BiH, nego ko zna sve odakle. Vi ako njemu podignete porez, on samo podigne cijenu, a onaj koji odlazi da se kocka on odlazi svakako, samo kupi manji tiket. Ništa se tu posebno ne postiže – rekao je Šijaković.
U tom slučaju bi, kako objašnjava, samo nešto malo postigla država.
– Ali onda krene ona druga strana, korupcija, pa oni koji su mnogo jači u tim lancima će da potplate inspektore da njih ne kontrolišu i da im progledaju kroz prste, pa će država opet dobiti manje – kaže Šijaković.
Objasnio je i zašto je u posljednjih nekoliko godina porastao broj ljudi koji odlaze u kladionice.
Reklame na svakom koraku
– Na to su najviše uticale reklame. Na svakom televizijskom program ili bilbordu na ulici 70 odsto reklama je o kladionicama i to je u velikoj mjeri privuklo ljude. Osim toga, na klađenje se odlučuju i zbog siromaštva i relativno niskog standard – rekao je Šijaković i dodao da se obično ne klade ljudi koji su totalno siromašni, nego oni koji su srednje klase ili dobrostojeći.
S druge strane, ekonomista Zoran Pavlović za Srpskainfo kaže da je po svemu sudeći otvaranje kladionica veoma isplativ posao.
– To možemo zaključiti po činjenici da se kladionice otvaraju praktično svaki dan, a koliko je to u suštini zaista profitabilno može se utvrditi samo pregledom poreskih prijava, koje oni dostavljaju – rekao je Pavlović.
Istakao je da nikako nije dobro da se kladionice nalaze blizu škola, jer to dovodi mlade ljude u iskušenje.
– Na taj način mogu da postanu ovisnici o klađenju – objasnio je Pavlović.
Koliko je grad Banjaluka u mogućnosti da donese takvu odluku, kako kaže, to pitanje je veoma pravno.
-Nije dobro donositi odluke koje se kasnije mogu oboriti ili promijeniti, jer nisu usaglašene sa pravnom regulativom. Ne znam da li je to dozvoljeno, ali sam definitno protiv otvaranja i postojanja kladionica u blizini škola – kaže Pavlović.
On je naglasio da kladionice treba dodatno oporezovati, pogotovo ako su na takvim lokacijama, a osim toga treba uopšte i destimulisati otvaranje kladionica u blizini škola.
