Rano je ostao bez oca, a sestri bio najveći oslonac: Ovo je životna priča glumca Jovana Jovanovića

Jovan Jovanović , omiljeni glumac mlađe generacije, rođen je i odrastao u Trebinju. Rano je ostao bez oca , pa je majka bila centralna figura njegovog detinjstva.

Ipak, sestra Jovana Jovanovića zauzima posebno mesto u njegovom srcu.

– Majci dugujem sve ovo što sada živim. Verovala je čak i kad sam ja sam sumnjao. Sa njom delim sve svoje radosti i tuge – rekao je Jovan jednom prilikom za  HELLO! .

Bez oca je ostao kad je imao samo pet godina.

– Verovatno me je to mnogo odredilo. Kad izgubite čvrst oslonac, a tako ste mali, svet za vas više nije isto mesto. Mislim da je tako bilo i sa mnom.

Ja sam imao pet i po, a sestra osam godina kada smo izgubili oca – ispričao je glumac u emisiji  „Život u balansu: Razgovori sa dušom” , na Blic TV.

Jovanova sestra  Jelena , iako starija od brata, odrastala je pod njegovim okriljem.

– Moja Jeca je posebna osoba sa običnim potrebama. Toj formulaciji me je naučila komšinica Irina, koja je rekla da to nisu deca sa posebnim potrebama, nego posebna deca sa običnim potrebama.

– Oni, stvarno, imaju obične potrebe. Dovoljno je da parkiraš neki kamion ljubavi, strpljenja i razumevanja. Njima će biti dovoljno – otvorio je srce mladog umetnika u emotivnoj ispovesti.

– Ona je za mene do moje osme godine bila starija sestra, a onda sam postao  stariji brat . Već sa deset godina sam pratio do škole, vodi računa da funkcionišemo dobro.

Nikad nisam imao neku barijeru ili stid, iako odrastaš u maloj sredini pa vidiš da neko drugačije gleda tvoju sestru i onda se postaviš zaštitnički – prisetio se Jovan.

Sestra Jovana Jovanovića bila je i ostala njegov ponos.

– Uvek sam bio radostan što je baš ona moja sestra. Mislim da su ljudi koji dele život sa takvom decom, takvim ljudima, privilegovani. To je nešto što te vraća na osnovne ljudske potrebe, na ljubav, radost, sve ono lepo…

– Moja profesija je takva da se dešava da nema posla, da sam ljut i gord, i nezahvalan. Ali, jedna šetnja sa njom u našoj ustanovljenoj ruti mi je dovoljna da se vratim jer shvatim šta je dovoljno za sreću i osmeh – jedna bratska patnja.

– Nešto na šta smo oguglali, nešto šta smo počeli da podrazumevamo, oni nikad neće početi da podrazumevaju – zaključio je glumac koji nas je u proteklom periodu oduševio ulogom u filmu „Čuvari formule“.

Grad Trebinje