Verdra, nasmejana, puna energije i života… Ovim rečima, oni koji su imali priliku da je upoznaju, opisuju Vjeru Ivanišević Andrijić, nekadašnju bolničarku Prve dalmatinske proleterske udarne brigade i svedokinju čuvene obnove fudbalskog kluba „Hajduk“ na Visu 1944. godine. Ova, verovatno poslednja živa partizanka sa Sutjeske i Neretve, pre tri meseca proslavila je stoti rođendan.

„Izašla sam živa i zdrava – od Crne Gore, Sutjeske, Zelengore, Bosne… Nije bilo lako, ali takvog morala u toj našoj vojsci je bilo… Goloruki smo bili, ali i ranjeni su išli nazad u borbu“, sa ponosom se Vjera prisetila detalja iz svog života.

Potomak je starih splitskih porodica. Majka joj je bila Krstulović Opara, otac Ivanišević. Rođena je marta 1924. godine u Radunici, gde je provela jedan deo detinjstva, da bi se potom porodica preselila u Zentu.

„Bile smo nas tri sestre, a u kući nas je bilo 11 dok se stričevi nisu oženili. Živeli smo u lepoj i velikoj, ali konzervativnoj i teškoj porodici. Nije bilo kao što je danas. Morao si se potčini starijima, najstariji je uvek bio poštovan, a deca su bila pozadi. Nije bilo prohteva, živeli smo od onoga što nam je zemlja dala“, rekla je Vjera za Dalmacija Danas.

Sa 18 godina odlučila je da se pridruži pokretu. To se desilo zahvaljujući inicijativi Milke Planinc, sa kojom se, nakon što je provela četiri godine u partizanima, srela na Visu.

“Nakon pada Italije, otišli ​​smo sa našom jedinicom na Vis. Hajduk je nastao na Visu, imao je svoj kompletan tim. Dobili su smeštaj, svi igrači Hajduka koji su bili u gostima su pozvani da dođu“, pričala je tada Vjera.

Igrač su igrali utakmice sa Englezima, prisećala se Vjera, a iz Splita su doneli svu potrebnu opremu – dresove, kopačke, balone. Imali su i svoje maserke, a kada su krenuli u Bari, sa sobom su poveli i Vjerinu koleginicu iz zdravstvene službe.

“Zatim smo došli u oslobođeni Split. Ali to je bilo samo deset dana jer je Split ponovo pao u ruke neprijatelja, pa smo se vratili na Vis. Kasnije smo išli dalje, put Istre, tamo je usledilo oslobođenje“, dodala je.

Udala se, kako kaže, ljubavlju svog života, partizanom sa Korčule, sa kojim je dobila dvoje dece. Danas živi u Splitu, muž joj je umro krajem devedesetih. Pored dvoje dece, radost joj donose troje unuka i petoro praunuka.

Vjera, ipak, nije jedina koja je doživela duboku starost, ali je jeste rekorderka. Naime, majka joj je živela 94 godine, a sestra Sonja je doživela 97. Druga sestra Mira još uvek je živa i ima četiri godine manje od nje.

„Vid me služi, šijem bez naočara, glava mi je još uvek normalna“, rekla je u prilogu za Hrvatsku radio-televiziju.

Povodom jubilarnog, stotog rođendana, u Gradskoj upravi ugostio ju je i gradonačelnik ovog grada Ivica Puljak. Vjera, koja je došla u pratnji članova porodice i poznatog fotografa Feđe Klarića, istakla je tada da „nije bilo lako doći do stote godine“.

„Ali evo me. Samo su me noge malo izdale. Prošla sam kroz mnogo toga u životu, i lepog i ružnog“, priznala je, dodajući da je „možda bilo najteže u partizanima“.

„Bila je to teška, ali slavna borba. Od svega u životu najviše sam ponosna na svoju porodicu, ćerku, unuke i praunuke“, kazala je ona, a preneo sajt zadarski.hr.