Krađa novca sa kreditnih kartica – Kako se zaštititi?!
U poslednje vreme zabeleženo je više slučajeva neovlašćenog „skidanja“ novca sa kreditnih kartica građana. Tako su jednog 42-godišnjeg Beograđanina neprijatno iznenadile poruke na mobilnom telefonu sa obaveštenjem da mu je skinut novac i to u trenutku dok je bio na poslu u noćnoj smeni. Tri poruke o tome da mu je skinut novac sa računa stigle su u razmaku od nekoliko minuta.
U prvoj poruci je pisalo da mu je sa računa skinuto 29,16 evra, a u drugoj i trećoj po 72,44 evra.
Brzo je reagovao i pozvao kol centar banke u kojoj ima račun.
Karticu su mu odmah blokirali i obavestili ga da sutradan ode u banku da zameni karticu i podnese reklamaciju.
Nakon nekoliko dana dobio je obaveštenje banke da je osnovana njegova reklamaciji u vezi sa transakcijaom neovlašćenog korišćenja platne kartice 4. juna, u ukupnom iznosu od 174,04 evra.
„Na osnovu informacija sa kojima trenutno raspolažemo Vašu reklamaciju smo ocenili kao osnovanu. U skladu sa članom 61 Zakona o platnim uslugama izvršen Vam je povraćaj sredstava u ukupnom iznosu od 174,04 evra“, navela je banka.
U obaveštenju su naveli da će banka, ukoliko se naknadno utvrdi da je kod reklamiranih transakcija postojao i propust 42-godišnjeg Beograđanina kod izvršenja ugovorenih obaveza (na primer da preduzme mere zaštite personalizovanih sigurnosnih elemenata), obaviti korekciju izvršenog povraćaja sredstava.
U poslednje vreme zabeleženo je više slučajeva neovlašćenog „skidanja“ novca sa kreditnih kartica građana. Tako su jednog 42-godišnjeg Beograđanina neprijatno iznenadile poruke na mobilnom telefonu sa obaveštenjem da mu je skinut novac i to u trenutku dok je bio na poslu u noćnoj smeni. Tri poruke o tome da mu je skinut novac sa računa stigle su u razmaku od nekoliko minuta.
U prvoj poruci je pisalo da mu je sa računa skinuto 29,16 evra, a u drugoj i trećoj po 72,44 evra.
Brzo je reagovao i pozvao kol centar banke u kojoj ima račun.
Karticu su mu odmah blokirali i obavestili ga da sutradan ode u banku da zameni karticu i podnese reklamaciju.
Nakon nekoliko dana dobio je obaveštenje banke da je osnovana njegova reklamaciji u vezi sa transakcijaom neovlašćenog korišćenja platne kartice 4. juna, u ukupnom iznosu od 174,04 evra.
„Na osnovu informacija sa kojima trenutno raspolažemo Vašu reklamaciju smo ocenili kao osnovanu. U skladu sa članom 61 Zakona o platnim uslugama izvršen Vam je povraćaj sredstava u ukupnom iznosu od 174,04 evra“, navela je banka.
U obaveštenju su naveli da će banka, ukoliko se naknadno utvrdi da je kod reklamiranih transakcija postojao i propust 42-godišnjeg Beograđanina kod izvršenja ugovorenih obaveza (na primer da preduzme mere zaštite personalizovanih sigurnosnih elemenata), obaviti korekciju izvršenog povraćaja sredstava.
Još gore je prošao jedan 39-godišnji Beograđanin koji je za Euronews Srbija rekao da su mu 8. juna bukvalno na svaka tri minuta stizale poruke o transakciji, posle čega bi usledila pauza, posle koje bi ponovo dolazile.
Stiglo mu je, kako kaže, 19 takvih poruka, a iznosi koji su skinuti kretali su se od 1.000 do 12.500 dinara.
I on je podneo reklamaciju banci i čeka odgovor.
Koji su saveti prilikom korišćenja kartica?
Finansijski konsultant Vladimir Vasić kaže za Euronews Srbija da se u slučaju kada se koristi kartica za bilo koja plaćanja preko sajtova na internetu, to uvek radi na proverenim sajtovima.
Najbolje bi bilo, dodaje, da postoji posebna kartica samo za internet plaćanje koja je odvojena od tekućeg računa klijenta.
„To je jedna od mera. Koliko imate novca na računu, to iskoristite i posle sa drugog računa prebacujete onlajn ili kako god, sredstva na tu karticu ako se planira ponovo neka kupovina preko nekog sajta. To je uvek taj element sigurnosti“, rekao je Vasić.
On je naveo da uvek kada se ostave podaci o kartici, uključujući i broj na njenoj poleđini, praktično ostavljeni su ti podaci na sajtu.
„To je jedna od mera. Koliko imate novca na računu, to iskoristite i posle sa drugog računa prebacujete onlajn ili kako god, sredstva na tu karticu ako se planira ponovo neka kupovina preko nekog sajta. To je uvek taj element sigurnosti“, rekao je Vasić.
On je naveo da uvek kada se ostave podaci o kartici, uključujući i broj na njenoj poleđini, praktično ostavljeni su ti podaci na sajtu.
„Kada se plaća nešto na sajtu preko kompjuteru, i dobije se obaveštenje o tome da li neko želi da se zapamte ti podaci o kartici, uvek bih savetovao da se podaci ne ostavljaju, jer u protivnom ostaju te informacije na tom sajtu.
Podatke treba upisati samo za tu određenu transakciju i ne treba ostavljati te podatke negde pohranjene na toj stanici“, rekao je Vasić.
U slučaju kada se novac skida sa računa, a pritom se kartica ne koristi za plaćanje, Vasić kaže da prvo treba pozvati banku da blokira karticu, a klijent će dobiti objašnjenje o čemu se radi.
Česti su, dodaje on, takozvani fišing mejlovi u kojima navodno banka traži da ukucate broj kartice.
„Često ljudi ostave broj. To nikada se ne radi, zato što banka tako ne komunicira sa klijentima, ona nema potrebe da traži podatke od vas“, rekao je Vasić.
(Euronews Srbija) Foto: Ilustracija/Profimedia
