BRDO PARA, PUNO PAPIRA „Čovjek treba biti bogat da bi podigao STAMBENI KREDIT“

BRDO PARA, PUNO PAPIRA „Čovjek treba biti bogat da bi podigao STAMBENI KREDIT“

Kada smo u oktobru prošle godine pronašli stan koji nam se sviđa, nismo ni slutili da u njemu nećemo uživati ni za 3 mjeseca. Kao i da će nam trebati hrpa novca za paprilogiju.

Priča ovo za Srpskainfo Banjalučanka Kristina S. koja više ne može ni da se sjeti koliko uplatnica je ispunila kako bi došla do plasmana kredita.

-U početku vas niko ne uputi u ono što vas očekuje. Kažu biće nekih troškova, koji se, vremenom, pretvore u najmanje 3.000 maraka. Dovoljno je reći da 2 odlaska kod notara koštaju oko 1.700 KM. Za RUGIPP ćete ispuniti uplatnicu na 300 maraka. Sitne troškove ćemo izostaviti, naprimjer neke takse u iznosima po 20,30 maraka. Banka traži polisu osiguranja koja nas je izašla oko 600 maraka. Niko vas ne pita da li imate, ponašaju se kao da vam je već odobren kredit. U nekoliko navrata sam rekla da vam je za kredit potreban jedan kredit manji da biste mogli sve da poplaćate – kaže ona i dodaje kako čovjek treba biti bogat da bi podigao kredit.

Kaže kako ih nakon plasmana očekuje odlazak u Poresku upravu. Da li se i koliko plaća nije se usudila ni pitati, govori kroz osmijeh.

Na pitanje kako su obezbijedili sav novac neophodan prije dobijanja samog kredita, naša sagovornica kaže „pomoću magije“. A, da li bi se u cijeli proces ponovo upustili kaže da bi, ali da bi se bolje informisala šta ih sve očekuje.

-Kada god pomislite da si sve platio, neko kaže: ’evo, još samo ovo’ – kaže ona.

Ekonomisti poručuju da bi najbolje bilo da oni koji imaju potrebu da riješe stambeno pitanje to rješavaju sada ili u kratkom vremenskom roku, posebno kada su u pitanju mladi ljudi. Bolje nego da se čeka neko “bolje” vrijeme, jer se to možda neće ni desiti.

-Svako bi volio da su nam kamatne stope i naknade koje banke uzimaju niže, jer ona bi bilo bi mnogo više kupovina. Ili bi se kupovali veći stanovi. Međutim, situacija je takva. Jednim dijelom diktirana izvana, s druge strane tržištem nekretnina i finansija koje su na raspolaganju – kaže za Srpskainfo ekonomista Aleksandar Ljuboja.

CATEGORIES
Share This