Zašto zaboravimo po šta smo došli čim uđemo u sobu?

Sigurno vam se dogodilo: ustanete, krenete u drugu sobu po nešto – i čim zakoračite kroz vrata, praznina u glavi.

Stojite zbunjeni, gledate oko sebe i pitate se: „Po šta sam ono došao/la?“

Ne brinite, niste jedini – i nipošto niste zaboravni bez razloga. Nauka ima sasvim jasno i jednostavno objašnjenje za ovaj svakodnevni fenomen, koji se naziva efektom prolaza kroz vrata.

Šta je zapravo „efekt vrata“?

Psiholozi sa Univerziteta Notre Dame (SAD) proveli su 2011. godine eksperiment u kojem su ispitanici morali pamtiti predmete dok su se kretali kroz različite prostorije. Rezultat? Zaboravnost je bila značajno češća upravo kad bi ispitanici prošli kroz vrata – bez obzira na to koliko je informacija bila jednostavna.

Istraživači su zaključili da sama promjena fizičkog okruženja djeluje kao kognitivna barijera. Mozak registruje prelazak iz jednog „konteksta“ u drugi – i automatski “osvježava” mentalni prostor za nove informacije. Nažalost, pritom često izbriše ono što je bilo na umu nekoliko sekundi ranije.

Kako to izgleda u glavi?

Vaš mozak voli funkcionisati po scenama – baš kao u filmu. Svaka prostorija, situacija ili zadatak je za njega nova „scena“. Kada izađete iz jedne scene (npr. dnevnog boravka) i uđete u drugu (kuhinju), mozak automatski spremi prethodnu kao završenu – i prebacuje fokus na novu.

Zato često zaboravite zašto ste uopšte ušli u novu prostoriju. Vaš mozak je doslovno zaključio prethodnu radnju.

Šta pomaže da se to ne dogodi?

Evo nekoliko trikova koji mogu pomoći:

• Izgovorite naglas što trebate – zvučna potvrda pomaže pamćenju.
• Ponavljajte informaciju dok hodate („trebam punjač, punjač, punjač…“).
• Vratite se fizički na mjesto gdje je ideja nastala – mozak se često tada „prisjeti“.
• Zapišite odmah – na papirić, u bilješke na mobitel ili u poruku sebi.

Niste zaboravni – samo imate mozak koji štedi energiju

Dobra vijest? Ovo nije znak starenja ni slabe koncentracije. Riječ je o tome da mozak funkcioniše vrlo štedljivo – štiti vas od gomilanja nepotrebnih informacija tako što automatski dijeli dan u „mentalne blokove“. Nažalost, ponekad s time nestane i poneki bitan detalj.

Sljedeći put kad zaboravite zašto ste ušli u sobu – samo se nasmijte. Niste smušeni, samo ste živi primjer fascinantne neurološke efikasnosti.

Nezavisne