Arheolozi su utvrdili da je indonezijska piramida Gunung Padang, 32 metra dubok „megalit“ uronjen u brdo od lave, verovatno najveća građevina koju je izgradio čovek na svetu.
Ova građevina, koju su prvo otkrili holandski istraživači 1890. godine, možda je najstarija struktura te veličine koju je napravio čovek, rezultat je najnovijeg radiokarbonskog testiranja drevnog nalazišta.
Prema rezultatima testova, rana konstrukcija piramide, koja ima stotine stepenika izrađenih od vulkanske stene andesita, počela je pre više od 16.000 godina, a možda čak i pre 27.000 godina, u vreme poslednjeg ledenog doba.
Ovo znači da je Gunung Padang verovatno više od 10.000 godina stariji ne samo od velikih spomenika i piramida u Gizi u Egiptu, nego i od legendarnog Stounhendža u Engleskoj.
Lovci-sakupljači koji su izgradili Gunung Padang morali su da koriste svoju arhitektonsku veštinu radeći sa, a ne protiv, lokalnih uslova. Prvi i najdublji nivo indonezijske piramide, istraživači su utvrdili, isklesan je od okamenjenih tokova lave na ovom mestu.
Gunung Padang, tvrde naučnici, može da bude i nekoliko hiljada godina stariji čak i od megalita Gobekli Tepe, otkrivenih u Turskoj, i preuzeti od njih titulu najstarije velike strukture koju je napravio čovek.
Naučnici kažu i da ova struktura može da promeni shvatanje o tome koliko su „primitivna“ bila društva lovaca-sakupljača, i osvetli pravu inžinjersku sposobnost drevnih civilizacija.
Inače, među arheolozima se već više od jednog veka debatuje o tome da li je Gunung Padang (što na lokalnom jeziku znači „planina prosvetljenja“) zaista piramida koju je napravio čovek, ili samo prirodni geološki fenomen.
Ali, između 2011. i 2015. godine geolog Deni Hilman Natavidžaja iz Nacionalne agencije za istraživanje i inovacije Indoneije poveo je grupu arheologa, geofizičara i geologa da otkriju šta zaista krije ova drevna misterija.
Koristeći radare koji prodiru kroz tlo i snimaju slike ispod površine zemlje, bušilice za vađenje uzoraka i različite tehnike iskopavanja, ova grupa istraživača je uspela da identifikuje prve slojeve Gunung Padanga, koji se nalaze više od 30 metara ispod njene površine.
– Ova studija sugeriše da Gunung Padang nije prirodno uzvišenje, nego piramidalna konstrukcija – napisali su arheolozi prošlog meseca u žurnalu Archaeological Prospection, posle nekoliko godina analiziranja podataka sa ekspedicija.
U jezgru piramide tim je pronašao nešto što su nazvali „precizno isklesanim“ i „velikim“ strukturama od andesita (vrsta izlivne magmatske stene).
Najdublja struktura, nazvana „jedinica 4“, verovatno je bila prirodna struktura nastala izlivanjem lave, a zatim su je ljudi isklesali i potom arhitektonski obuhvatili u toku poslednjeg ledenog doba, negde pre između 16.000 i 27.000 godina.
Naučnici opisuju poslednjih 11.500 godina ljudskog postojanja kao „međulednički period“, vreme između dva ledena doba poznato i kao Holocen.
Tehnika radiokarbonskog datiranja, koju su koristili Natavidžaja i njegov tim, da bi odredili starost „jedinice 4“, zasniva se na običnom radioaktivnom izotopu ugljenika, koji se nalazi širom sveta, pomoću kojeg se meri starost očuvanog organskog materijala.
Zbog radioaktivne stope poluraspada ovog izotopa, ugljenika-14, naučnici mogu precizno da izmere starost mrtvog organskog materijala sve do 60.000 godina u prošlost.
Da bi bili sigurni da je radiokarbonsko merenje bilo precizno, tim naučnika je pažljivo birao prave organske uzorke u tlu iz svojih jezgara koje su izvukli bušenjem i iskopavanjem, uzorke koji nisu „zagađeni“ svežim korenjem savremene vegetacije.
Istraživači sad veruju da je Gunung Padang građen bukvalno tokom hiljada godina, „u kompleksnim i sofisticiranim stadijumima“.
Posle „jedinice 4“, tokom ledenog doba, Gunung Padang je napušten od strane graditelja nekoliko hiljada godina, pokazuju rezultati studije koju je napisao tim.
Između 7.900-6.100 pre Hrista, javlja se sledeća faza, „jedinica 3“, koja je „namerno zakopana velikom količinom zemlje“.
Sledeći sloj kamenih stubova, stepenica i terasa, „jedinica 2“, napravljen je između 6.000-5.500 pre Hrista, a najnoviji sloj, „jedinica 1“, je mlađi od nekih piramida u Egiptu, i završen je između 2.000 i 1.100 godina pre nove ere.
Mnogo vekova kasnije, indonezijsko Ministarstvo obrazovanja i kulture priznalo je sav ovaj drevni rad i objavilo da je Gunung Padang mesto lokalnog značaja, 1998. godine.
„Graditelji „jedinice 3“ i „jedinice 2″ Gunung Padanga mora da su imali neverovatne graditeljske sposobnosti, koje nisu u skladu sa trenutnim shvatanjem kultura lovaca-sakupljača“, pišu Natavidžaja i njegove kolege.
„Kad se uzme u obzir dugo i neprestano okupljanje ljudi oko Gunung Padanga, razumno je spekulisati da je ovo mesto imalo veliki značaj, i da je okupljalo drevne ljude da ga modifikuju“.
(Telegraf.rs/Daily Mail)
