Rode Čeda i Zorica kućni ljubimci porodice Skorupan

Rode Čeda i Zorica kućni ljubimci porodice Skorupan

U domu porodice Skorupan u Kovilju, u južnom Banatu, svako je dobrodošao. I ljudi i životinje. A upravo su životinje povod zbog kojeg je ekipa agencije Anadolija posjetila ovo domaćinstvo. U dvorištu su ih dočekuje Milena Skorupan, ali dvije rode koji su se odomaćile u dvorištu. Zapravo, to i jesu domaće životinje što se tiče njihovih navika i odnosa prema drugim životinjama u dvorištu, ali i ukućanima.

Čeda ima osam godina, a Zorica tri. Iako spadaju u ptice selice, ove rode se nigdje ne sele, jer su obe kao mlade i povređene stigle u porodicu Skorupan, našle sigurno utočište.

„Čedu je doneo unuk. Imao je povređeno krilo i ja sam mu to sanirala. Krilo je zaraslo, ali ne može da leti. On je kod nas osam godina i postao je kućni ljubimac. Zoricu je udarila struja pa smo joj pomogli. Ona je bila starija nego Čeda kada je došla kod nas, ali se lepo pripitomila. Ipak, svake godine, krajem avgusta, mnogo se uznemiri kad krenu rode da se sele u toplije krajeve”, priča gazdarica Milena.

 Složne i tolerantne životinje

Oba neobična kućna ljubimca imena su dobila po rodama koje su stanovale u gnijezdu nedaleko od njihove kuće i stalno su im ispred kapije ostavljale granje koje je Milena skupljala i koristila za potpalu. Kako kaže Milena, životinje su veoma složne i tolerantne, pa ako i dođe do nekih razmirica najviše se svađaju rode, i to međusobno. Uglavnom oko hrane.

Svako jutro oko pola osam-osam Čeda i Zorica čekaju domaćicu ispred vrata kako bi doručkovale. Ali doručku se uvijek priključe i ostale životinje, mačke pogotovo. I svi složno jedu.

„Jedu isključivo ribu i mleveno meso. Ali parizer obožavaju. I girice, a uzmu i kukuruz poneki put. Navikle su uz kokoške i patke. Vrlo su poslušne. A kad dobiju hranu, onda ih je teško dozvati”, ističe Milena.

Kako navodi, u Kovilju ima domaćinstava gdje su se takođe rode pripitomile, ali su one teritorijalne i često, poput gusana, jurnu na nepoznate ljude koji kroče njihovo u dvorište. Čeda i Zorica nisu takvi.

„Dobre su rode jako. Nikoga ne diraju. Često nam dođu deca da ih vide. Nekada donesu i ribe što napecaju u ritu nedaleko odavde. Rode vole mir i tišinu, i kad nam dođu deca iz vrtića organizovano, onda ih posednemo u dvorište, kažemo da se primire i rode ubrzo dođu i prošetaju se ispred njih”, navodi Milena Skorupan.

 

Za osam godina samo jednom se dogodilo da Čeda ode iz kuće.

Kapija je bila otvorena, Milena na putu, pa je ukućanin na visokoj nozi odšetao u nepoznatom pravcu.

U domu Skorupanovih zavladala je tuga, jer Čedu nisu mogli da pronađu. Kad se Milena vratila, javili su joj da je u centru mjesta viđena roda kako se šeta. Otišla je, prepoznala Čedu i kad je čuo njen glas krenuo je za njom. Vratio se u svoje dvorište. Više nije odlazio.

Od prije mesec njihova porodica bogatija je za još jednog člana, a to je divlja patka. Došla je na kapiju i sačekala da je puste unutra. Za razliku od roda koje su bile povrijeđene, patku ništa ne fali osim, očigledno, društva.

I dok njegova vrsta prebiva u toplim krajevima, divljem patku ne smeta da bude zimi, a i ostale životinje su ga prihvatile kao svoga.

Svaka ptica nađe svoje jato

„Prvo nisam htela da ga primim, ali nije hteo od kapije da se mrdne. Mislim da je upravo došao kod nas zbog roda. Još mu nismo dali ime. Ali mu vi možete dati”, predlaže nam Milena, ali smo im, ipak, prepustili tu odluku.

Moglo bi se reći da u porodici Skorupan svaka ptica nađe svoje jato i postane stanarica. I ne samo ptica.

„Hranili smo i divlje prase i vijetnamsko prase… Nađe se hrane za svakoga. U ovoj kući niko nije bio gladan. I svi su složni. U ovoj kući se neguje bratstvo i jedinstvo”, priča Milena. Sagovornica otkriva da bi voljela da im rode donesu potomstvo.

„Čuli smo da rode žive 50 godina. Verovatno će me nadživeti. Ali bih volela da Čeda i Zorica dobiju potomstvo. Kako vreme odmiče više su se zbližili, pa se nadam da će se to i dogoditi”, zaključuje Milena Skorupan.

Glas Srpske

CATEGORIES
Share This