Zašto je najbrži avion na svijetu završio u muzeju?

Zašto je najbrži avion na svijetu završio u muzeju?

Prvi supersonični avion koji je leteo na „ivici“ svemira poleteo je davne 1969. godine. Kako je moguće da smo skoro 30 godina mogli da prelećemo Atlantik za samo 3 i po sata, a da je danas to nemoguće?

Konkord je bio zajednički posleratni projekat Britanije i Francuske, a iako već 17 godina nemamo prilike da letimo njime i dalje predstavlja najveće dostignuće avio-industrije.

U 2020. godini ostaje nam samo da se pitamo kako je izgledalo leteti dva puta brže od zvuka brzinom od 2.180 kilometara na čas i to na maksimalnoj nadmorskoj visini od 18.300 metara.

Oni koji su imali prilike njime da lete kažu da je to bilo jedinstveno iskustvo, a od Pariza do Njujorka bilo je potrebno dvostruko manje vremena nego danas. Fascinira činjenica da ste Atlantik mogli da preletite za samo 3 i po sata.

Sve mane Konkorda

Ipak, ovaj avion imao je određene mane. Zbog svojih „delta“ krila bilo mu je potrebna mnogo veća brzina pri poletanju, a samo je borbeni lovac leteo brže od njega. Tako je Konkord morao da juri 320 kilometara na čas ne bi li dostigao V1 brzinu (u pitanju je brzina posle koje avion mora da poleti i više nema šanse da obustavi let).

Ujedno bio je i pretežak. Naime, u njegovim „delta“ krilima nalazilo se čak 13 rezervoara za gorivo, a samo rulajući po pisti trošio je kao prosečan automobil za 6 meseci.

Jedine avio-kompanije koje su imale tu čast da u svoju flotu uključe Konkord avione bile su Britiš ervejs i Er Frans.
Očekivano, zadovoljstvo letenja Konkordom bilo je samo za odabrane, mahom bogatije. Na primer, 1997. godine cena karte za let od Njujorka do Londona iznosila je 7,995 dolara, odnosno 12,700 dolara u današnjoj vrednosti što je bilo 30 puta više od letenja običnim komercijalnim avionima.

Koliko je koštao razvoj Konkorda? 

Prvobitna procena troškova od 70 miliona funti zbog prekoračenja i odlaganja „pala“ je u vodu, pa je razvoj supersoničnog aviona obe države koštao čak 1,3 milijarde funti.

Kasnije, drugi faktor koji je uticao na održivost svih nadzvučnih trasnportnih programa bio je taj što se Konkordom moglo leteti samo preko okeana, kako bi se sprečilo uznemiravanje stanovnika naseljenih područja zbog ogromne buke koju je proizvodio.

Upravo se zato Konord ustalio kao osnovno prevozno sredstvo bogatijih, pa su njegovi polasci bili redovni sa Hitroua, Šarl de Gola i DŽFK aerodroma.

Zašto je Konkord prestao da leti?

Slaba prodaja karata izazvana nizom faktora. Prvo, previše skupe karte u moru low-budget kompanija koje su samo za koji sat dužeg putovanja stizale na istu destinaciju.

Drugo, svet o ekologiji i zaštitne životne sredine je počela da se budi kod mnogih koji su ga odmah stavili na crnu listu najvećih svetskih zagađivača.

Kobni let 4590 

Možda bi Konkord ostao popularan i danas kod onih sa dubljim džepom da nije bilo čuvene nesreće na letu avio-kompanije Er Frans 4590 od Pariza do Njujorka kada je 109 putnika i članova posade poginulo uz 4 žrtve na tlu.

“Ahilova peta“ Konkordovih aviona bile su njegove previše slabe gume, koje su bile previše ranjive na spoljašnje faktore što je nekoliko puta već bio slučaj.

Ipak, sve do 25. jula 2000. godine o promeni njihovog dizajna i sastava nije se previše razmišljalo.
Najtragičnija nesreća u kojoj je učestvovao Konkord bila je je upravo tada kada je pri samom poletanju avion naleteo na parče metala na pisti, teškog svega 200 grama.

To parče metala uspelo je da probuši gumu supersoničnog aviona, a delovi gume pogode rezervoar, koji je usled „cunami“ efekta goriva pukao i izazvalo požar na motoru.

Međutim, kako je pilot već uveliko dostigao V1 brzinu pri kojoj je bilo nemoguće da obustavi let, avion je poleteo tek nekoliko metara uvis i survao se u aerodromski hotel na kraju piste.

Ispostavilo se da je titanijumski komad metala koji se našao na pisti bio deo DC-10 modela aviona koji je poleteo samo 5 minuta pre Konkorda za Hjuston.

Francuska agencija za bezbednost avio-saobraćaja na čelu sa Alanom Bujažom, čuvenim istražiteljem avionskih nesreća, otišla je u Hjuston gde su brzo utvrdili da je upravo kobni deo metala deo koji nedostaje DC-10 i koji je izazvao nesreću.

Poginulo je svih 109 putnika i članova posade i 4 ljudi koji su boravili u hotelu.

Da li će Konkord ikada ponovo leteti?

Možda u nekom modernijem izdanju, možda ako postane ekološki održiv i ponajviše pristupačan. Ali, sve je to možda.

Oni koji su imali privilegiju njime da lete, kažu da je iskustvo zaista vredelo svakog dolara, kao i da su boje neba na 18.300 metara nadmorske visine nešto što zaista ostaje urezano u sećanju.

Do tada Konkord je samo muzejski eksponat koji ostaje kao podsetnik da je nekada bilo moguće leteti na ivici svemira, ali i svojevrsni paradoks da u 2020. godini njegova unapređena verzija i dalje ne postoji.

bn

CATEGORIES
Share This

COMMENTS