Kada Bog naplati
„U Užicu posle rata, Slobodan Penezić Krcun u porti Crkve ubije ili naredi ubijanje sveštenika.
Sveštenikova ćerka pošto je bila na stubu srama u Užicu, ona ode kod rodbine i na školovanje u Beograd.
Pred kraj rata partizanska kolona napreduje ka Beogradu i zaustavlja se u Šopiću kod Lazarevca, jer su naleteli na nekoliko maloletnih dečaka.
Dok kolona stoji, dolazi vojni džip iz koga ljutito izlazi Krcun i pita zašto stoji kolona.
Jedan partizan mu reče, pa ovi dečaci hoće da nam se pridruže.
Na pitanje ko su i odakle idu, oni rekoše da su bili sa četnicima i tražili hranu, ali oni zbog povlačenja u Bosnu nisu ih mogli primiti, i mole za pomoć.
Na to Krcun naredi streljanje dečaka. Sve je to iz šumarka gledao njihov drug koji nije hteo da traži pomoć.
1964., 6 novembar…
Šopić, ibarska magistrala…
Automobil Oldsmobil, pretiče u velikoj brzini kombi(autobus), gubi kontrolu i udara u drvo. Saobraćaj staje, neko pita da li u autobusu ima lekara.
Izlazi devojka, trči do automobila, uzima u ruke Krcuna koji je smrtno povređen, i konstatuje da mu nema spasa.
Ta devojka je ćerka onog ubijenog užičkog sveštenika, inače diplomirani lekar.
Automobil koji je udario u drvo, udario je baš tamo gde je Krcun naredio streljanje onih golobradih dečaka pred kraj rata.
Ova priča je istinita i ispričana pred oltarom užičke crkve kao dokaz kako Bog ne plaća svake subote ali uvek plati po pošteno i po zaslugama.“,
X-mreaža
