Brak ili razvod: Stručnjaci otkrivaju šta je najveći problem u ljubavi

Na ljubav do kraja života u Bosni i Hercegovini se prošle godine zaklelo manje građana, a sklopljena su 15.804 braka, što je u odnosu na godinu dana ranije manje za 647 brakova.

Pokazuju to podaci Agencije za statistiku Bosne i Hercegovine, a kako navode, „na ludi kamen“ zaljubljeni parovi najčešće su stajali u avgustu, kada je sklopljeno 2.425 brakova. Avgust slijede jul, septembar i jun.

Sa druge strane, u istom periodu, odnosno tokom 2024. godine, brak je pukao u 2.238 slučajeva, što je u odnosnu na godinu ranije manje za 21 razvod.

Potpis na kraj braka partneri su najčešće stavljali u aprilu, decembru i avgustu.

Posmatrajući podatke, Maja Savanović Zorić, psiholog i sistemski porodični psihoterapeut, ističe da se postavlja ključno pitanje da li je brak danas prevaziđena institucija.

„Nekada je brak bio društvena norma i neizostavan korak u životu svakog pojedinca. Danas, sve više ljudi odgađa ili potpuno izbjegava brak vođeni različitim razlozima. Jedan o njih je ekonomska nesigurnost, jer je teško uspostaviti finansijsku stabilnost, a samostalni život je često izazovan, pa se mladi duže zadržavaju u roditeljskim domovima. Mogla bih kao psiholog reći da su se i vrijednosti promijenile, jer ljudi danas više ulažu u obrazovanje, karijeru i lični razvoj, prije nego što razmotre brak kao opciju“, kaže Savanović Zorićeva za „Nezavisne novine“ i dodaje da iskustvo prethodnih generacija i veliki broj razvoda ostavlja uticaj na mlade i čini ih skeptičnim prema ideji „sreće do kraja života“.

Ona navodi da, bez obzira na sve to, ljudi nisu postali imuni na ljubav i zajedništvo.

„Problem je što su odnosi postali složeniji, a očekivanja veća. Komunikacija je često slaba tačka u brakovima, a partneri ulaze u zajednicu sa određenom idealizovanom slikom jedno drugog, a kada se ta iluzija sruši, razvod postaje izlaz“, kaže Savanović Zorićeva dodajući da je i sama prošla iskustvo razvoda te da zna koliko je to teška odluka, ali i istovremeno oslobađajuća kada postane jasno da brak nije mjesto gdje dvoje ljudi može rasti zajedno.

„Kada sam ulazila u brak, to je bilo sa uvjerenjem da ljubav pobjeđuje sve, ali realnost je pokazala da samo ljubav nije dovoljna, već da su potrebni kompromis, razumijevanje, zajednički ciljevi, a kada toga nema, brak postaje teret umjesto sigurnog prostora“, objašnjava ona za „Nezavisne novine“.

Ona dodaje da razvod nije poraz, već je često način da partneri pronađu mir i sreću sami u nekim novim odnosima.

„Ako želimo više stabilnih brakova, ključ je u edukaciji i to ne samo o važnosti braka, već u tome kako graditi zdrave odnose. Ljudi treba da uče kako komunicirati, kako da se nose s razlikama i kako da postave realna očekivanja od zajedničkog života. Takođe, ekonomska podrška porodicama mogla bi doprinijeti dugoročnim i kvalitetnijim partnerstvima“, kaže ona i dodaje da razvod ne treba posmatrati kao nešto što se mora.

„Bolje jedan dobar razvod, nego loš brak koji uništava dvoje ljudi“, kaže Savanović Zorićeva.

Vladimir Vasić, sociolog, u razgovoru za „Nezavisne novine“ ističe da razloge za razvod brakova treba tražiti u samim razlozima sklapanja brakova, ali i u poremećenom sistemu vrijednosti u kome se živi.

„Danas se nameće individualistički stil i način života gdje smo sami sebi dovoljni, sami sebi smo potrebni i teško se odlučujemo na, uslovno rečeno, žrtvu, a brak znači žrtvenu ljubav, da se odričemo nekih svojih navika i da podređujemo život zajednici“, kaže Vasić i dodaje da na sklapanje, ali i razvod brakova utiču i socioekonomski uslovi.

„Na destabilizaciju porodice utiče loša ekonomska situacija u društvu, kao i generalno loša situacija u društvu, što može dovesti do razrušavanja emotivnih veza“, objašnjava on i dodaje da na brak utiče i nezrelost partnera, ali i miješanje osoba sa strane u zajednicu muža i žene.

Agencije