Troicki, da se ne ljubimo: Tri ključne greške trenera početnika

Troicki, da se ne ljubimo: Tri ključne greške trenera početnika

Viktor Troicki je bio strašan igrač, ali bi se isti epitet mogao prišiti za njega kao trenera. Samo u potpuno suprotnom značenju. Utisak je da nije povukao nijedan pravi potez u Dejvis kupu.

Jedan od dvojice selektora debitanata na Dejvis kupu pokazao je da je prerano dobio tako važnu ulogu. Možda će u budućnosti biti veliko trenersko ime, ali je preveliku odgovornost dobio prerano. Pa ne polaže se ni vožnja automobilom u Rols Rojsu.

Iako je neosporno bitan element za atmosferu u reprezentaciji, očigledno nije spreman da donosi odluke od najvišeg značaja.

Troicki je prerano dobio tako zahtevan zadatak da postane selektor, a ono što su nesumnjivo bili njegovi pozivi i odluke bile su greške.

Zapravo, potpuno je neprimećeno prošlo da je trener ove selekcije zapravo bio Dušan Vemić.

Bivši selektor Srbije sada sa velikim uspehom radi sa Brendonom Nakašimom, talentovanim teniserom, a tokom 2016. godine je bio i trener Boba i Majka Brajana, najuspešnijeg dubla svih vremena. Dakle, i te kako zna kako se dobijaju ovakvi mečevi, a Srbiju je 2013. godine doveo do finala Dejvis kupa.

Sa druge strane, Troicki je reket položio u toku ove godine, a onda odmah dobio priliku da se pita za sve.

Velika greška bila je poznata i pre samog puta u Austriju. To što nije jasno bilo definisano ko je drugi reket Srbije. Dušan Lajović, Filip Krajinović i Miomir Kecmanović su imali jednake šanse da nastupaju kao prvi u takmičarskom danu, ali niko od njih nije bio do kraja psihički spreman za to.

Kao da su nekada i sami bili iznenađeni što izlaze na teren, a delovalo je da uopšte ne znaju ni kako da se prilagode na igru rivala. Sve ovo je bila „zasluga“ Troickog.

Upravo je Lajović pod palicom Troickog protiv Borne Goja odigrao najgori meč u karijeru. Slučajnost?

Troicki jeste bio najstrastveniji navijač, pokušavao je da podigne igrače, ali kao da nije imao pravi savet. Uostalom, nije njegova uloga bila da navija nego da bude kormilar srpske lađe. Treba ovoj selekciji autoritet, čovek ko uliva poverenje, a ne neko ko će da tapše igrače po ramenu, viče „Fokus“ ili govori „nema veze“.

Foto: Screenshot Sportklub

Šta tek reći o psihičkim igrama kada je u pitanju dubl. Odluka da se povede Nikola Ćaćić umesto Lasla Đerea bila je na mestu, kada se zna da su svi timovi poveli dubl specijaliste, ali odluka da jedini dublaš Srbije bude zaboravljen na klupi…

Ne postoji nijedan opravdan razlog zbog kog je Filip Krajinović dobio prednost u odnosu na Ćaćića protiv hrvatskog dubla. Zapravo bi od 100 ljudi 99 donelo suprotnu odluku. Ipak, lako je sada biti mudar. Mada nije bilo teško biti ni tada.

Ćaćić, koji je sa Mektićem osvojio jedan turnir 2020. godine, sasvim sigurno bolje poznaje te igrače od bilo kog drugog. Ćaćić je i dobro igrao sa Novakom u dublu protiv Nemačke i nije postojao opravdan razlog da Filip zaigra pre njega.

Utoliko pre što ni Krajinović nije poznat kao igrač koji igra vrhunski pod pritiskom, ali i što je volšebno bio povređen za meč u singlu, a onda se i opravio za dubl. Sumnjivo?

„Pokušali smo da iznenadimo Hrvatsku sa dvojicom singl igrača. Šanse su bile u singlu, razočarani smo, ali gledaćemo da iz ovoga izađemo jači. Potreban nam je napredak u dublu, ali i drugi igrač. Očekujem da svi ostali igrači dignu svoj rang, samim tim će igrati i bolje. Verujem u njih, trudićemo se da u narednim godinama ispravimo greške“, objasnio je Troicki.

Foto: Srđan Stevanović/Starsport

Motivacione poruke ne vrede ničemu nakon poraza, a priče o narednim godinama teško da su bilo koga utešile. I zaista, dok god se sve gleda po ortačkoj liniji, a ne onako kako bi zaista bilo najbolje za Srbiju, džaba nam i što imamo najvećeg tenisera svih vremena. Po mnogima i sportistu ikada.

Sa Novakom u naponu snage stigli smo do polufinala i tu smo stali. Da je postojala barem neka struktura, prava komunikacija i procene možda bi sada pisali hvalospeve i nadali se podvigu u finalu.

Ovako ćemo još jednom plakati za prosutim mlekom. Primer hrvatske selekcije dovoljno govori šta znači dobro vođstvo. Vedran Martić je ostvaren stručnjak koji nije slučajno odveo komšije do finala.

I na kraju dana, daleko od toga da je samo selektor kriv za sve. Utisak je samo da je mogao bolje da iskoristi prednosti i sakrije mane naših tenisera (svih, izuzev Novaka), ali nije on kriv za očajnu formu drugih tenisera Srbije. Samo je on to morao da zamaskira, pronađe način da se barem sada izvuče maksimum…

Ipak, veću odgovornost nose oni koji su odlučili da Troickom daju ključeve vozila koje je napred poslednji model Lamborginija, a iza prvi traktor koji je proizveo italijanski gigant.

Svakako uspeh je i plasman u polufinale, ali je to slaba uteha kada se zna da smo mogli i morali mnogo više. Makar bi tako mogli da se zahvalimo Novaku Đokoviću za sve što je radio i radi. Druga „salatara“ je ovako ostala san.

Selektore, hvala i srećno, da se ne ljubimo.

Nova rs

CATEGORIES
Share This