Zapad se podijelio na dva tabora – evo i zbog čega

Zapad se podijelio na dva tabora – evo i zbog čega

Da li je bolje pregovarati sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom oko invazije na Ukrajinu ili ga izolovati? Da li Кijev treba da učini ustupke kako bi okončao rat ili bi to samo ohrabrilo Кremlj? Da li su pojačane sankcije Rusiji vredne kolateralne štete?

Ovo su neka od pitanja koja stavljaju na test saveznike koji su se brzo okupili oko Ukrajine na početku ruske invazije, ali je tri meseca kasnije njihovo jedinstvo na staklenim nogama, rekli su zvaničnici i diplomate “Rojtersu”.

Dok se zapadne vlade bore sa rastućom inflacijom i cenama energije, pojedine zemlje poput Italije i Mađarske pozvale su na brzi prekid vatre. To bi moglo da utre put smanjenju sankcija i okončanju blokade ukrajinskih luka koja je najsiromašnije zemlje dovela u rizik od gladi.

Ipak, Ukrajina, Poljska i Baltik upozoravaju da Rusiji ne treba verovati i kažu da bi joj prekid vatre omogućio da se konsoliduje na terenu, pregrupiše i pokrene nove napade.

Rusi su “širili narativ da će ovo biti iscrpljujući rat, da treba da sednemo za sto i tražimo konsenzus”, rekao je visoki ukrajinski zvaničnik “Rojtersu”.

Američki sekretar za odbranu Lojd Ostin rekao je da želi da se Rusija “oslabi”, a predsednik Džo Bajden pozvao je da se Putin procesuira za ratne zločine. Britanski premijer Boris Džonson kaže da Кijev ne sme da prihvati loš mirovni sporazum i da Ukrajina “mora da pobedi”.

Nemačka i Francuska su ostale dvosmislenije, obećavajući da će sprečiti Putina da pobedi, ali ne i da će ga poraziti.

– Postavlja se pitanje da li se vraćamo u Hladni rat ili ne. To je razlika između pozicije Amerike i Britanije i nas sa druge strane – rekao je saveznik francuskog predsednika Emanuela Makrona.

Rusija je u februaru pokrenula ono što naziva “specijalnom operacijom” u Ukrajini, rekavši da je to potrebno da bi se zemlja oslobodila opasnih nacionalista i da bi se degradirale ukrajinske vojne sposobnosti. Ove ciljeve je Zapad osudio kao neosnovan izgovor.

Moskva od tada tvrdi da vojna podrška Vašingtona i saveznika odugovlači rat i odvraća Ukrajinu od mirovnih pregovora. Кremlj je u martu kao uslov za mir zatražio od Ukrajine da prekine vojnu akciju, da promeni svoj ustav kako bi u njega unela neutralnost, prizna Кrim kao ruski i prizna istočne oblasti pod kontrolom separatista kao nezavisne države.

Podele među zapadnim saveznicima bi mogle da postanu izraženije kako sankcije i rat budu uzimali danak po globalnu ekonomiju, zbog čega bi reakcije vlada mogle da idu Putinu na ruku.

– Od početka je bilo jasno da će vremenom biti sve teže. Dolazi ratni zamor – rekla je estonska premijerka Кaja Кalas u intervjuu za CNN.

Makron je upozorio da bilo kakvi mirovni uslovi ne bi trebalo da “ponižavaju” Rusiju kao što je to bio slučaju sa Nemačkom 1918. godine.

On je, kao i nemački kancelar Olaf Šolc, održao otvorene kanale komunikacije sa Кremljom, što je izazvalo negodovanje u oštriije nastrojenim zemljama.

– Moraćemo da se pozabavimo Putinom u nekom trenutku, osim ako ne dođe do puča u Kremlju. I zbog toga ovaj rat treba da bude što kraći – rekao je Makronov saveznik.

Šolc je rekao da su njegovi i Makronovi pozivi Putinu bili u svrhu prenošenja čvrstih i jasnih poruka, i naglasio je da sankcije Rusiji neće prestati dok Putin ne povuče trupe i pristane na mirovni sporazum prihvatljiv za Кijev.

Međutim, jedan izvor iz Šolcovog tima rekao je “Rojtersu” da je Makronova formulacija bila “nesrećna”. Neke francuske diplomate su takođe privatno izrazile rezerve u vezi sa Makronovim stavom, rekavši da on rizikuje da otuđi Ukrajinu i istočnoevropske saveznike.

Iako je zahvalna na podršci Zapada, Ukrajina je burno reagovala na sugestije da bi trebalo da ustupi teritoriju kao deo sporazuma o prekidu vatre i ponekad dovodi u pitanje da li su njeni saveznici dovoljno ujedinjeni protiv Rusije.

Makronovo upozorenje da ne treba ponižavati Rusiju navelo je ukrajinskog ministra spoljnih poslova Dmitra Кulebu da upozori da Francuska samo sebe ponižava, a odnosi Кijeva sa Šolcom su zahladneli.

Zvaničnik francuskog predsedništva rekao je da “u Makronoim rečima nije bilo nagoveštaja ustupaka Putinu”. Francuska želi ukrajinsku pobedu i obnavljanje ukrajinskih teritorija, rekao je zvaničnik, a dijalog sa Putinom nije imao za cilj pravljenje kompromisa, već da se “kaže kako francuska vidi stvari”.

Zvaničnik američke administracije kaže da je Vašington glasniji u svom skepticizmu prema dobrim namerama Rusije, ali je negirao da postoji “strateška razlika” između saveznika.

Slabljenje Rusije?

Osvrćući se na Ostinove komentare da treba “oslabiti Rusiju”, jedan zvaničnik je rekao da Vašington nema nameru da menja rusko rukovodstvo, ali želi da vidi zemlju oslabljenu do te mere da više ne može da izvrši napad na Ukrajinu.

– Svi su se fokusirali na prvi deo onoga što je Ostin rekao, a ne na drugi deo. Želimo da vidimo Rusiju oslabljenu toliko da više ne može da uradi ovako nešto – rekao je zvaničnik.

Jedan izvor iz nemačke vlade rekao je da je cilj da se oslabi Rusiju problematičan. Loše je što je nemačka ministarka spoljnih poslova Analena Berbok, iz Šolcove koalicionone partije Zeleni, podržala taj cilj, rekao je izvor, jer je to zakomplikovalo pitanje da li bi sankcije ikada mogle da budu ukinute, bez obzira na to da li će Ukrajina pristati na mirovni sporazum ili ne.

Izvori iz nemačke vlade su takođe zabrinuti da bi neke zapadne zemlje mogle da podstiču Ukrajinu na nerealne vojne ciljeve, uključujući ponovno zauzimanje poluostrva Кrim koje je Rusija anektirala 2014. godine.

Berbokova je javno rekla da će sankcije morati da ostanu na snazi dok se ruske trupe ne povuku sa Кrima.

U međuvremenu, ukrajinski ambasador u Nemačkoj je u više navrata kritikovao Nemačku zbog odugovlačenja sa slanjem teškog naoružanja Kijevu.

– Rusija ne sme da pobedi, ali nećemo davati teško naoružanje, jer to može da uvredi Rusiju. Putin mora da izgubi, ali nemojmo uvoditi nove sankcije. Milioni će gladovati, ali mi nismo spremni za vojne konvoje sa žitom. Rast cena nije najgore što čeka demokratski svet sa takvom politikom – napisao je na Tviteru Mihail Podoljak, viši savetnik predsednika Vladimira Zelenskog.

(Blic Foto:Ilustracija/Tanjug, Efa, profimedia)

CATEGORIES
Share This