„Tramp neće pokretati nove ratove, osim, možda, jednog..“

Tramp je praktično od srede počeo da okuplja svoj novi tim, najpre je za šeficu svog kabineta izabrao iskusnu Suzi Vajls, a potom imenovao Elsi Stefanik za novu ambasadorku SAD u Ujedinjenim nacijama. Ostale pozicije, osim potpredsednika JD Vensa, tek treba da budu popunjene u vreme pisanja ovog teksta.

Novi/stari predsednik je u kampanji dao niz velikih obećanja, a dobar deo njih se odnosi na američku spoljnu politiku. Od toga da će zaustaviti rat u Ukrajini, naterati Evropu da plati svoju odbranu, podići carine na Kinu, stati još jače uz Izrael… Ukratko, velikih planova nije nedostajalo.

– Ukoliko Tramp zaista bude imao većinu u Senatu i u Predstavničkom domu Kongresa, moći će mnogo lakše da sprovodi svoju politiku nego da je to bio slučaj u njegovom prethodnom mandatu. U međuvremenu je i on stekao određeno iskustvo i sada će vrlo verovatno oformiti svoj tim pre preuzimanja vlasti i tako brže nametnuti svoju volju svim organima koji pripadaju izvršnoj vlasti.

Podsetimo se da je u prvom mandatu imao problema sa kolegama, od kojih su ga mnogi napustili, čak i najbliži među njima, poput ministra odbrane i državnog sekretara. Pretpostavljam da će ovoga puta imati stabilniji tim i da će njegove ideje biti mnogo lakše sprovesti, posebno s obzirom na većinu u oba doma Kongresa. Budite sigurni da će ovoga puta biti ljudi koji će mu biti bliski, odnosno onih koji će u većoj meri izvršavati njegove naloge od strateških dokumenata koji su možda doneti u nekom od prethodnih mandata – kaže na početku Kovačević. i ističe da je za Trampa izuzetno važna lična lojalnost.

– Što se tiče spoljne politike koju bi nova administracija mogla da sprovodi, njene naznake mogli smo da vidimo u Trampovom prvom mandatu kada je manje-više uspešno sprovodio stvari koje su zavisile samo od njega, poput povlačenja iz nuklearnog sporazuma sa Iranom ili Pariskog klimatskog sporazuma.

Mislim da sada ponovo možemo očekivati neki oblik „transakcione“ politike SAD sa međunarodnim organizacijama, što znači da će im nametnuti američke interese. Inače, mene uopšte neće zanimati – ističe naš sagovornik, još uvek primer izvesne sabotaže Svetske trgovinske organizacije (STO) od strane Amerikanaca.

Rat u Ukrajini

Jedno od najvećih obećanja koje je dao Tramp je da će odmah za jedan dan zaustaviti rat u Ukrajini. Nije objasnio kako. Mediji su spekulisali o mnogim scenarijima koji bi bar privremeno mogli da zaustave sukob.

– U Trampovim predizbornim govorima Ukrajina je imala privilegovano mesto u odnosu na druge spoljnopolitičke teme, Zelenskog je često nazivao najboljim svetskim biznismenom koji „uvek odlazi iz SAD sa koferom punim novca“. Ovo pokazuje šta Tramp i njegova biračka baza misle o Ukrajini, a podsetimo i on je svojevremeno izjavio da Kijev ne treba da ulazi u NATO. Još uvek ne znamo šta Tramp namerava.

Možemo pretpostaviti da bi bio spreman da Ukrajini uvede primirje koje nije u skladu sa njihovim ciljem potpunog oslobođenja njene teritorije – ali da bi to uradio, Tramp prvo mora da reši odnose u NATO alijansi i odnose sa EU, koja insistira na teritorijalnom integritetu Ukrajine – kaže naš sagovornik.

– Bojim se da Tramp ne bi previše pitao Zelenskog o mogućem predlogu primirja, već bi mu ga nametnuo i uslovio nizom koraka koje SAD mogu da preduzmu prema Kijevu. Što se tiče Rusije, ona pokušava da stvori utisak da kontroliše situaciju i da im nije važno da se mir odmah zaključi.

Za Moskvu je važno da ostavi utisak da Amerika, i Zapad uopšte, ne mogu da im diktiraju politiku. Za Rusiju će biti prihvatljiv predlog koji će predsednik Putin moći da predstavi kao rusku pobedu, kao rezultat ruskih vojnih i diplomatskih uspeha. Ali nije lako sve ovo spojiti – Tramp može da ucenjuje Ukrajinu, ali će sa Rusijom biti malo teže…

Bliski istok

I dok još uvek ne znamo tačno šta Tramp smera sa Ukrajinom, isto pitanje postavlja se i za Bliski istok, odnosno za seriju ratova koji tamo trenutno besne (rat Izraela i Hamasa, rat između Izraela i Hezbolaha, i veoma otvorene, na ivici ratnih sukoba sa Iranom i Hutima iz Jemena). Sam Tramp, a posebno deo njegove biračke baze, više puta je izrazio da je Izraelu potrebna bezrezervna američka pomoć.

Ne zaboravimo da je Mirijam Adelson , američko-izraelska milijarderka i veliki pobornik američke pomoći Izraelu, samo na ovim izborima donirala Trampu 137 miliona dolara – samo je Timoti Melon dao više, 175 miliona.

– Amerikanci su zapravo do sada bili potpuno uz Izrael, uprkos nekim verbalnim kritikama Bajdenove administracije. Tramp je veoma blizak Netanjahuu, a svojevremeno je priznao Jerusalim kao glavni grad Izraela, nagoveštavajući time da je spreman da podrži i druge planove Netanijahuove vlade, što podrazumeva trajnu okupaciju Zapadne obale i Pojasa Gaze.

Štaviše, Tramp se povukao iz iranskog nuklearnog programa, što je otvorilo novu krizu na Bliskom istoku i pojačalo konfrontaciju između Irana i Izraela. Čini mi se da je tačno da Tramp nije voljan da pokreće nove ratove, ali da postoji jedan izuzetak – možda bi bio voljan da započne rat protiv Irana. Zašto? To želi njegova biračka baza, to žele njegovi bogati donatori, i to želi Netanjahu.

Kovačević napominje i da su u Abrahamskim sporazumima, koje su Bahrein i Ujedinjeni Arapski Emirati 2020. godine na Trampovu inicijativu zaključili sa Izraelom, regulisani odnosi potpisnika tako da se palestinsko pitanje uopšte ne pominje. Izrael je trebalo da sklopi sličan sporazum sa Saudijskom Arabijom, što mnogi vide kao jedan od ključnih razloga za napad Hamasa 7. oktobra 2023. godine.

– Pretpostavljam da će Tramp insistirati na nastavku takve politike, a da bi se ona sprovela neophodno je da Hamas i Hezbolah nestanu, pošto su oni glavna prepreka tome. SAD bi takođe imala koristi od promene teokratskog režima u Iranu, što, s obzirom na bolest i godine vrhovnog vođe, ajatolaha Hamneija, i nije tako nemoguće.

Čak i američki obaveštajci procenjuju da bi pučem u Teheranu Iran ponovo mogao da postane njihov saveznik od američkog rivala, kaže Kovačević i dodaje da bi Tramp bio više nego sklon da takvu promenu, de fakto revoluciju, „gura“ raznim pritiscima. U celoj toj priči, na kraju, osim Hamasa i Hezbolaha, gubitnici bi bili – Palestinci.

Jedna od žarišnih tačaka kojima se Tramp bavio tokom svog prvog mandata bilo je Korejsko poluostrvo. Štaviše, čak se dva puta sastao sa severnokorejskim liderom Kim Džong Unom , 2018. u Singapuru i 2019. u Hanoju. Nije bilo nikakvog rezultata.

– Najdramatičnija hladnoratovska atmosfera iz Evrope 1950-ih i 1960-ih se replicira u pacifičkom regionu. Južna Koreja je tamo deo lanca američkog savezništva, ali kako se odnosi sa Severnom Korejom zaoštravaju, Seul bi mogao da dođe još bliže zaključku da je i njima samima potrebno nuklearno oružje.

Generalno, Korejsko poluostrvo se pretvara u ono što su nekada bile Zapadna i Istočna Nemačka u Evropi, smatra naš sagovornik.

Što se tiče druge dalekoistočne krize – one oko Tajvana, Kovačević pretpostavlja da će Trampova administracija pokušati da odvrati Kinu od ideje da krene u invazije demonstracijama vojne moći u tom delu sveta, koje ionako nisu ništa novo.

– Međutim, Tramp bi mogao da zaključi da će pomoći Tajvanu, ali po višoj ceni – šta je sa plaćanjem oružja, što sa konsultacijama u vezi sa prodajom i proizvodnjom nekih ključnih proizvoda poput čipsa. Njegov pristup je tu – ako želite da vas branimo, morate to da platite, ističe politički analitičar.

Što se tiče članica NATO-a, čak i onih koje ne troše više od dva odsto svog BDP-a na odbranu, Kovačević smatra da im SAD verovatno ne bi uskratile zaštitu. Za početak, jer većina njih već troši te pare na vojsku, posebno one koje su bliske Rusiji, pa bi u nekom hipotetičkom scenariju mogle da budu meta napada.

Uopšteno govoreći, Kovačević smatra da bi tokom Trampovog mandata tenzije između svetskih supersila mogle da se smanje, ali da bi se zbog toga mogle povećati unutar SAD.

– Ako je Tramp u dobroj formi i želi da ostane u Beloj kući 2029. godine, ne možemo sa sigurnošću reći da će poštovati američki ustav u budućnosti ako ga nije poštovao ranije, posebno 6. januara 2021. godine.

Na samom kraju, ukratko smo se dotakli Elona Maska, najbogatijeg čoveka na svetu i Trampovog bliskog saveznika, koji bi mogao da dobije važnu funkciju u novoj administraciji. Pitali smo Kovačevića da li bi Musk, sada u srcu vlade, mogao da pokrene tihu tehnološku revoluciju.

– Ovo nije nemoguće, ali i možda je Mask upravo shvatio da bi, pomažući Trampu, mogao da dočeka 2030. sa 600 milijardi dolara (sada je težak oko 300 milijardi, prim.) i to ne nužno tako da uspe da napravi ogroman korak napred u svojim kompanijama.

(Blic) Foto: AP, Tanjug, Shutterstock / Ringier