Optužena za zločine nacista pokušala bekstvo u 96. godini

Optužena za zločine nacista pokušala bekstvo u 96. godini

Berlin – Nemica stara 96 godina uhvaćena je juče, samo nekoliko sati nakon što se nije pojavila na suđenju po optužnici za pomaganje i podržavanje masovnih ubistava u jednom koncentracionom logoru tokom Drugog svetskog rata, izjavila je portparolka jednog nemačkog suda. „Okrivljena je napustila svoj dom u ranim jutarnjim satima i odvezla se taksijem na nepoznatu lokaciju”, izjavila je ranije juče portparolka suda Frederike Milhofer, a prenosi agencija Rojters.

Portparolka je kasnije potvrdila da je okrivljena pritvorena i da doktor sada procenjuje da li njeno zdravstveno stanje dozvoljava da bude zatvorena. „Naredno ročište je zakazano za 19. oktobar”, izjavila je Milhoferova.

Irmgard Furhner je optužena da je kao 18-godišnjakinja bila saučesnik u ubistvu 11.412 ljudi dok je između 1943. i 1945. godine bila daktilografkinja koncentracionog logora Štuthof. Tužioci tvrde da je ona bila deo aparata koji je pomogao funkcionisanje nacističkog logora pre više od 75 godina, prenosi agencija AP.

Državni sud u gradu Icehu na severu Nemačke naveo je u saopštenju da je osumnjičena „pomagala i podržavala one koji su bili zaduženi za logor u sistematskom ubijanju onih koji su tamo bili zatvoreni u periodu od juna 1943. do aprila 1945. godine u njenoj funkciji stenografa i daktilografkinje u kancelariji zapovednika logora”.

Prema drugim medijskim izveštajima, optužena je saslušana kao svedok tokom ranijih nacističkih suđenja i tada je rekla da joj je bivši komandant Štuthofa Pol Verner Hope diktirao dnevna pisma i radio-poruke.

Furhnerova je izjavila da nije bila svesna ubistava koja su se dogodila u logoru dok je tamo radila, prenosi AP pozivajući se na nemačku novinsku agenciju DPA.

Štuthof je uspostavljen 1939. u okupiranoj Poljskoj, a korišćenje gasnih komora počelo je u junu 1944. godine. Sovjetski vojnici oslobodili su ga pred kraj rata, u maju 1945.

U logoru je oko 100.000 zatvorenika boravilo u užasnim uslovima. Više od 60.000 ljudi je umrlo od bolesti i gladi, neki su ugušeni gasom, a drugima su ubrizgane smrtonosne injekcije ili su zimi terani napolje bez odeće sve dok nisu umrli od smrzavanja.

Najveći deo bili su Jevreji, a bilo je i Poljaka koji nisu bili Jevreji i zarobljenih sovjetskih vojnika, prenosi Tanjug.

Politika

CATEGORIES
Share This