„Lajk” sporan za Pentagon

„Lajk” sporan za Pentagon

Ministarstvo odbrane izričito zabranilo američkim vojnicima da finansiraju i podržavaju ekstremizam i da sporne objave dele na društvenim mrežama

Skoro godinu dana otkako je u Kapitol upala masa u kojoj je bilo i sadašnjih i bivših pripadnika Pentagona, američko Ministarstvo odbrane ažuriralo je pravilnik, izričito i detaljno zabranjujući vojnicima da budu povezani s ekstremizmom.

Iako ekstremizam ni dosad nije bio dozvoljen u armiji, od ove nedelje trupama se jasnije predočava da ne smeju da podržavaju takve grupe. Zabranjeno je da bilo kojoj takvoj organizaciji doniraju novac, da učestvuju u njenim skupovima, propagiraju njen sadržaj ili da njene objave prenose ili „lajkuju” na društvenim mrežama, javlja informativni sajt „Hil”.

Ovo je pokušaj Pentagona da se u svojim redovima obračuna s belačkim supremacionizmom i krajnje desničarskom ideologijom. U pravilniku piše da vojnik ne sme da zagovara terorizam ili da podržava zbacivanje vlade, pri čemu su brojni mediji i demokrate događaj od 6. januara, kad su demonstranti upali u Kongres, opisali upravo kao pokušaj državnog udara. Više stotina ljudi je tog dana probilo barikade i ušlo u Predstavnički dom i Senat, protestujući protiv toga što su kongresmeni i senatori potvrđivali izbornu pobedu Džoa Bajdena, koju tadašnji predsednik Donald Tramp nije priznavao.

Među 650 Trampovih podržavalaca kojima se sudi za upad u Kapitol, nalazi se i više desetina veterana i nekolicina vojnika. Iako je reč o zanemarljivom broju spram dva miliona aktivnih i rezervnih pripadnika Pentagona, ministar odbrane Lojd Ostin je smatrao da treba istražiti rasprostranjenost takvih stajališta u armiji. Ministarstvo je pojasnilo i pooštrilo pravila posle istrage koja je pokazala da je ekstremizam u porastu među vojnicima, a posebno među veteranima. Manje od sto vojnika je ove godine bilo umešano u neku takvu aktivnost, što je mali broj „incidenata”, ali ministarstvo insistira na tome da je proteklih godina taj broj bio znatno manji.

Nije objavljen spisak organizacija koje se ne smeju podržavati, pa je na starešinama koje vode disciplinski postupak da odluče da li je neprihvatljiva organizacija s kojom se vojnik povezao. Predviđena je i stroža kontrola regruta.

Pentagon je reagovao nakon što je Bela kuća u junu donela dokument koji je označio domaći terorizam kao najveću pretnju po američku bezbednost. Bilo je to prvi put posle 20 godina da američka strategija borbe protiv terorizma nije bila usmerena na radikalni islam, već na domaće pokrete. Ministarstvo pravde i Federalni istražni biro dobili su dodatan novac i istražitelje čiji je zadatak da spreče napade na građane i državne ustanove, a vlada je počela tešnje da sarađuje s tehnološkim kompanijama koje nastoje da uklone govor mržnje sa svojih platformi.

Bajdenova strategija je podelila javnost pošto su jedni hvalili potez i tvrdili da Vašington konačno uviđa da muslimanski fundamentalisti više nisu najveći rizik po Ameriku, dok su drugi podozrevali vladin obračun s Trampovim pobornicima. Pojedini podržavaoci bivšeg šefa države upozoravaju da će za domaćeg teroristu biti proglašen svako ko i dalje stoji iza Trampa, kao i da će „Fejsbuk” i „Tviter” imati odrešene ruke da cenzurišu pod krinkom borbe protiv radikalne ideologije. Kritičari zahtevaju da znaju i zašto zvaničnici govore samo o desničarskim organizacijama, poput „Ponosnih momaka” (čiji su simpatizeri upali u Kongres), kao o ekstremističkim, a izostavljaju levičarske i afroameričke grupe. Tu se pre svega misli na „Antifu”, čiji se pripadnici ne libe nasilja da bi se na ulici suprotstavili supremacionistima, kao i na pokret„Životi crnaca su važni”, čije su pristaše nasrtale na snage reda i palile policijske stanice.

Iz administracije poručuju da vlada ne zatvara oči pred krajnje levičarskim organizacijama i da i njih smatra ekstremističkim, baš kao i krajnje desničarske i rasističke organizacije i radikalizovane pojedince.

Politika

CATEGORIES
Share This