Novi zakon izazvao je masovne proteste u Njemačkoj, a mnogi mladi kažu da ne žele da idu u rat “za zemlju koja malo čini za njih”.
Ovaj potez Njemačke prati širi evropski trend: Francuska, Italija i Belgija šire dobrovoljnu službu, dok nordijske i baltičke države jačaju obaveznu regrutaciju kao odgovor na rusku agresiju, piše Blic.
Zakon usvojen u petak, nakon višemjesečnih žučnih rasprava, uvodi dvostruki model:
unosnija dobrovoljna služba treba da privuče mlade regrute
ako se ispostavi da je broj prijavljenih nedovoljan, poslanici mogu da aktiviraju regrutaciju zasnovanu na potrebama. Za to bi bila potrebna posebna odluka Bundestaga i moglo bi uključiti nasumičan izbor ako bude više podobnih kandidata nego što je potrebno. Ministarstvo odbrane će parlamentu dostavljati izveštaje o broju regruta na svakih šest mjeseci, piše Rojters
Zakon treba da stupi na snagu u januaru.
Šta piše u zakonu koji je digao buru u Njemačkoj
Prijedlog zakona postavlja veoma ambiciozne ciljeve za širenje Bundesvera, uključujući:
Do 260.000 aktivnih vojnika, u odnosu na sadašnjih oko 183.000 i najmanje 200.000 rezervista do 2035.
I muškarcima i ženama koji navrše 18 godina biće poslati zahtjevi od početka 2026. da se izjasne o spremnosti da služe, s tim da su samo muškarci dužni da odgovore
Od sredine 2027. proces ide još jedan korak dalje – u potezu koji nije viđen otkako je obavezno služenje vojnog roka suspendovano 2011, svi muškarci rođeni poslije 1. januara 2008. proći će ljekarski pregled koji će se sprovoditi postepeno, u skladu sa raspoloživim kapacitetima. Test fizičke sposobnosti će, u slučaju konflikta, određivati ko može da bude pozvan. Iako proces počinje 2026, Bundesver neće imati dovoljno kapaciteta za nove regrute sve do sredine 2027.
Protesti širom zemlje
Novi zakon o vojnoj službi polarizovao je društvo. Dok jedni smatraju da novi zakon ide predaleko, drugi traže povratak potpunoj obaveznoj regrutaciji. Oko 3.000 ljudi izašlo je na ulice Berlina kako bi protestovali protiv novog njemačkog zakona o vojnoj službi. Jedna od njih, 18-godišnja Tes Dacer, rekla je da smatra da nije fer da njena generacija mora da ide u rat “za zemlju koja malo čini za nas”.
– Nema ulaganja u naše penzije, u našu budućnost, niti u klimu. Ne vidim nijedan dobar razlog zašto bi naša generacija morala da ide u rat – rekla je ona AFP-u.
Na dan kada je zakon usvojen, učenici su izašli na ulice u mnogim njemačkim gradovima.
– Ne želimo da budemo zatvoreni u kasarnama pola godine, da nas uče vojnim vježbama, poslušnosti i ubijanju – napisali su organizatori “školskog štrajka protiv regrutacije” u pozivu na proteste širom zemlje.
– Kao generacija, osjećamo se zanemareno i ne vidimo zašto bi baš naša generacija ulazila u rovove za račun vlade – rekao je za SWR Leo Rajneman, učenik i jedan od organizatora štrajka u Koblencu.
Njemačka vojska ulaže sve napore da privuče nove vojnike. Karlota (16), koja učestvuje u tzv. “Danima otkrivanja” – kratkoj praksi u vojsci sa jutarnjom fizičkom obukom i večernjim druženjem – rekla je “Dojče veleu” (DW) da je želela da se oproba u vojsci, ali da smatra da obavezni rok nije dobar.
– Ne treba ljude na nešto prisiljavati. Mnogo je bolje da se pridružiš dobrovoljno nego da budeš primoran, jer tada gubiš motivaciju – rekla je ona.
Motivacija – 2.600 evra mjesečno
Slično smatra i nemački ministar odbrane Boris Pistorijus. Cilj novog zakona o vojnoj službi je da motiviše više mladih da se prijave dobrovoljno, a jedan od podsticaja biće i bolja plata – od početka 2026. novi regruti primaće 2.600 evra bruto mesečno.
Zauzvrat, moraju da služe najmanje šest mjeseci. Oni koji se obavežu na najmanje 12 mjeseci dobiće i subvenciju za časove vožnje.
Rasprava oko budućeg plana za vojnu službu delila je vladajuću koaliciju mesecima. Među modelima o kojima se žustro raspravljalo bio je i sistem “lutrije”. Prijedlog da se o tome ko mora u Bundesver odlučuje nasumičnim izvlačenjem posebno je razbjesnio mlade koji smatraju da odluke koje mogu da budu pitanje života ili smrti ne bi smele da se donose slučajno. Mnogi mladi generalno imaju osjećaj da su izostavljeni iz cijele rasprave o vojnoj službi, piše DW.
Obavezni medicinski pregledi su posebno kontroverzni i kritičari ih vide kao prvi korak ka potpunom uvođenju obavezne vojne službe. Plaše se takođe da bi se sistem “lutrije” mogao vratiti na sto ako ne bude dovoljno dobrovoljaca.
Odluka o ponovnom uvođenju obavezne službe, delimično ili u cijelosti, je u rukama Bundestaga.
Rat u Ukrajini
Do donošenja zakona u Njemačkoj došlo je u trenutku kad saveznici iz NATO obećavaju da će povećati izdvajanja za odbranu, jačajući odbrambene kapacitete Evrope usljed strahova da bi ruski rat protiv Ukrajine mogao da se prelije preko njenih granica. Evropski lideri optužuju Moskvu za hibridno ratovanje – uključujući sabotaže na infrastrukturi, upade dronova i sajber napade.
Evropske obavještajne službe vjeruju da bi Rusija mogla da pokrene napad i na drugim dijelovima kontinenta. Prošle godine je njemački vrhovni komandant Karsten Brojer rekao da bi Moskva mogla da bude spremna da napadne NATO zemlje za 5-8 godina.
Francuski predsjednik Emanuel Makron najavio je krajem novembra ponovno uvođenje ograničenog oblika vojne službe u Francuskoj, 25 godina nakon što je regrutacija zvanično ukinuta.
– Jedini način da se opasnost izbjegne jeste da se na nju pripremimo. Moramo se mobilisati – rekao je on.
Očigledno slabljenje posvećenosti američkog predsjednika Donalda Trampa NATO savezu, uz optužbe da Evropa iskorišćava Vašington i njegove pozive da kontinent postane vojno samostalniji, takođe je podstaklo evropske lidere na delovanje. Odnosi između Vašingtona i Brisela dodatno su se zategli nakon što je objavljena nova američka Nacionalna bezbjednosna strategija. SAD žele da Evropa preuzme većinu konvencionalnih odbrambenih sposobnosti NATO do 2027, što je kratak rok koji nekim evropskim zvaničnicima dijeluje nerealno.
Agencije
