EU standardno licemjerna u ocjeni stanja u Srbiji
U izvještaju Parlamenta EU koji je pripremio Tonino Picula standardno licemjeran niz ocjena, po sistemu toplo-hladno, ali u prioritetu interes za litijum (iako se eksplicitno ne pominje!) i stabilnost, koja podrazumijeva odnos prema Kosovu i Rusiji.
EU kritikuje Srbiju zbog nedostatka napretka u pristupnim pregovima, ali pozdravlja ekonomske korake preduzete u prethodnom periodu, proizilazi iz nacrta izveštaja Evropskog parlamenta o Srbiji.
Iako dokument potvrđuje stratešku posvećenost Srbije evropskim integracijama, istovremeno ukazuje na ozbiljne nedostatke u ključnim oblastima kao što su vladavina prava, pravosuđe i usklađivanje sa spoljnom politikom EU.
Posebno zabrinjavajuće, prema nacrtu izveštaja, su sistemski problemi koje su istakli studentski protesti širom Srbije.
Evropski parlament izražava saučešće porodicama nastradalih u tragediji u Novom Sadu i poziva na „otvaranje potpunih i transparentnih pravnih postupaka nakon istrage koju sprovode nadležne vlasti“.
Izražava duboku zabrinutost zbog navoda o ograničavanju građanskih sloboda, nedostatku institucionalne i finansijske transparentnosti, kao i o političkim pritiscima na akademsku zajednicu.
“EP ističe značaj slobode govora i okupljanja, najoštrije osuđuje nasilne napade na mirne demonstrante, izražava zabrinutost što su neki od demonstranata uhapšeni i što su protiv njih pokrenuti pravni postupci i poziva diplomatske misije EU i zemalja članica da nastave da prate tekuće pravne slučajeve koji se odnose na proteste.”
U nacrtu se „oštro osuđuje neosnovane optužbe srpskih vlasti” da su zemlje članice EU bile uključene u organizovanje studentskih protesta s ciljem izazivanja „obojene revolucije“, iako je ovdje svakome jasno da se radi o spinu režima u Srbiji.
“U tom kontekstu EP snažno osuđuje nezakonita hapšenja i proterivanja građana EU i javno objavljivanje ličnih podataka građana EU od strane osuđenih ratnih zločinaca,” navodi se u nacrtu izveštaja koji je pripremio Picula.
U dokumentu se kritkuje Srbija da nije ostvarila napredak u oblasti vladavine prava i borbe protiv korupcije, uprkos usvajanju nove strategije za period 2024–2028.
Evropski parlament izražava zabrinutost i zbog političkog uticaja na pravosuđe i kašnjenja u donošenju ključnih zakona.
Takođe, kritikovana je spoljna politika Srbije, posebno u vezi sa Rusijom i činjenica da “nije napredovala u Poglavlju 31”.
„Pozivamo Srbiju da se sistematski i bez odlaganja uskladi sa restriktivnim merama i generalnim politikama EU u odnosu na Rusiju,“ navodi se u izveštaju.
Izveštaj se takođe osvrće na probleme u oblasti slobode medija, izražavajući zabrinutost zbog nedovoljne transparentnosti vlasništva nad medijima i finansiranja. Posebno je osuđen početak rada ruskog državnog medija RT (bivši Russia Today) u Beogradu, što se vidi kao signal širenja ruskog uticaja u regionu.
Kada je reč o odnosima sa Kosovom, u izveštaju se naglašava se potreba za poštovanjem prethodno postignutih sporazuma između Beorgada i Prištine, uključujući formiranje Zajednice srpskih opština, kao i za hitnim procesuiranjem odgovornih za teroristički napad u Banjskoj 2023. godine.
“Očekuje se da Kosovo i Srbija potpuno sarađuju i preduzmu sve potrebne mere kako bi uhvatili i brzo doveli pred pravdu počinioce terorističkog napada u Banjskoj iz 2023. godine; izražavamo žaljenje zbog činjenice da Srbija još uvek nije procesuirala odgovorne, naročito Milana Radoičića, potpredsednika Srpske liste i ponavljamo da počinioci terorističkog napada u Zubinom Potoku moraju biti odgovorni i moraju se suočiti sa pravdom bez odlaganja.“
Iako se u dokumentu pretežno ističu kritike, prepoznaje se i određeni napredak u ekonomskoj sferi. Pozdravlja se stabilan rast BDP-a i aktivno učešće Srbije u sprovođenju Plana rasta za Zapadni Balkan. Takođe, primećen je zakonodavni napredak u oblasti zaštite životne sredine i klimatskih promena.
Ipak, nacrt izveštaja jasno ukazuje da će brzina pristupanja Srbije EU zavisiti od konkretnih reformi, posebno u oblasti vladavine prava, slobode medija i usklađivanja spoljne politike sa EU.
Studentski protesti postali su simbol dubljih društvenih problema, a način na koji vlasti budu reagovale na njih mogao bi imati značajan uticaj na evropski put Srbije.
EU Parlament očekuje da Srbija sprovede očekuje brže i odlučnije korake ka reformama, ukoliko zaista želi da ostvari samoproklamovani cilj da do kraja 2026. godine bude spremna za ulazak u EU.
ISTOK/Agencije
