Duh Čea Gevare i danas živi u visoravnima Anda

Duh Čea Gevare i danas živi u visoravnima Anda

Više od pola veka posle smrti slavnog revolucionara socijalistička Bolivija odoleva pritiscima, okružena neoliberalnim državama

La Paz – Bolivijska vojska je 9. oktobra 1967. pogubila Ernesta Čea Gevaru, poznatog marksističkog revolucionara, uz pomoć Centralne obaveštajne agencije SAD. Bio je to kraj jednogodišnje pobune u udaljenom bolivijskom selu. Na čelu s Gevarom grupa gerilaca sastavljena od 24 čoveka, od kojih je devetoro pripadalo Oslobodilačkoj vojsci Bolivije (Ehersito de liberasion de Bolivija  – ELN), krila se u gusto pošumljenoj dolini južne centralne Bolivije.
Povremeno bi napali i bili napadnuti od strane bolivijske vojske u blizini njihove prvobitne baze duž reke Njankahuazu sve dok, iscrpljeni, izgladneli i izgubljeni, nisu upali u zasedu nedaleko od siromašnog sela La Igera. Gevara, teško ranjen i s oštećenom puškom, predao se bolivijskoj vojnoj patroli.

Gevara je bio zatvoren u La Igerinoj seoskoj školi, gde su ga ispitivali bolivijski vojni oficiri. Upitan zašto on, Argentinac, pokušava da podstakne revoluciju u Boliviji, Gevara je odgovorio: „Zar ne vidite u kojoj državi žive seljaci? Oni su skoro kao divljaci, žive u stanju siromaštva koje slama srce, imaju samo jednu sobu gde mogu da spavaju i kuvaju, nemaju odeću, napušteni kao životinje.”
Zatim je visoki, dobro uhranjen čovek u bolivijskoj vojnoj uniformi ušao u sobu. Kubanski disident i agent CIA Feliks Rodrigez, nekadašnji borac protiv Kastra u Zalivu svinja i budući igrač u skandalu „Iran-Kontra”, koga su poslali šefovi iz Vašingtona da savetuje bolivijsku vojsku kako da ulovi čuvenog revolucionara.
Posle nekoliko pitanja Gevara je znao da Rodrigez nije bolivijski državljanin, nagađajući da je ili Kubanac ili Portorikanac koji radi za američke obaveštajne službe. Rodrigez je potvrdio da je bio član grupe CIA obučene za rat protiv Kastra „Brigade asalto 2506” (koja je pokušala da izvrši napad na Kubu tokom neuspele invazije u Zalivu svinja 1961). Gevara nije bio iznenađen zbog ovog očiglednog dometa „Imperije” i samo je odgovorio: „Ha!”

Rodrigez je imao naređenje da uhapsi Čea Gevaru i prebaci ga u Panamu i preda američkim vlastima na dalje ispitivanje. Bolivijci su odlučili da ga odmah pogube. Kada mu je rečeno da će biti streljan, Gevara je prkosno rekao: „Bolje je ovako. Nikada me nije trebalo živog zarobiti.” Bolivijski komandant (Gari Prado) tražio je to od svojih ljudi dobrovoljaca za pogubljenje komandanta. Narednik Mario Teran je morao da izvrši zadatak. Rodrigez je zapovedio naredniku da ne puca Gevari u lice – trebalo je da izgleda kao da je zadobio rane u borbi.
Prema legendi, Gevara je rekao Teranu: „Znam da si došao da me ubiješ. Pucaj, kukavice, samo ćeš čoveka ubiti.” U 13.10 Ernesto Če Gevara – heroj Kubanske revolucije, gerilski vođa u Africi i Južnoj Americi, antikapitalistička ikona i čovek koga je filozof Žan-Pol Sartr nazvao „najpotpunijim ljudskim bićem našeg doba” – bio je mrtav. Bolivijska vojska mu je amputirala ruke radi identifikacije i sahranila njegovo telo u neobeleženu grobnicu u obližnjem gradu Valjegrande.

Tek skoro 40 godina kasnije biće otkriven na teritoriji bolivijskog vojnog aerodroma. Ironično je, dakle, da se danas na mestu tog aerodroma nalazi novi muzej koji slavi život i smrt Gevare. U 50 godina od njegove smrti Bolivija je prošla kroz duboku transformaciju, u kojoj je došlo i nestalo nekoliko vojnih diktatura, proces koji je kulminirao predsedničkim izborima i pobedom socijaliste Eva Moralesa 2005. Državnu vlast je preuzeo Pokret ka socijalizmu (MAS). Nije iznenađujuće što je istorija Gevare u Boliviji ponovo oživela. S levičarskom administracijom koja je formirala čvrst savez i s Kubom (pod braćom Kastro) i s Venecuelom (prvo pod Čavesom, sada pod Madurom), bolivijska vlada je prisvojila Gevarino nasleđe u Boliviji – na radost Moralesovih saveznika i zaprepašćenje njegovih političkih rivala. Pojavila se turistička industrija „Ruta del Če”, sa stajalištima u ondašnjem centru vojnih operacija ELN-a, Samaipati, La Igeri, gde spomenici Gevari okružuju školsku zgradu u kojoj je ubijen, i Valjegrande, s pomenutim muzejom i grobnicama drugih palih gerilaca iz ELN-a.

Obeležavanje 50 godina od Čeovog života, smrti i nasleđa bilo je i čudesno i nestvarno i pomalo ironično. Iznenađujuće pojavljivanje Gevarine starije braće i njihovih porodica ispunilo je euforijom grupe mladih Argentinaca koji su bili prisutni. To je bila proslava ideje čoveka koji je pokušao i nije uspeo da podstakne bolivijsku seljačku revoluciju, čoveka koji se suprotstavio odluci rukovodstva Komunističke partije Bolivije da demokratskim reformama, a ne oružjem, dođe do pobede. To je bio čovek koji je bio spreman da žrtvuje Boliviju kako bi revolucija u susednim zemljama uspela. A 50 godina kasnije socijalistička Bolivija odoleva pritiscima okružena neoliberalnim državama.

Ali na neki čudan način, Gevarin duh živi. Njegov militantni nagon da ostvari promene putem nasilja, kroz oružanu pobunu, evoluirao je u njegovim samoproglašenim političkim naslednicima. Umesto oružja, postoji koalicija. Umesto dugog hoda kroz džunglu i šipražje, postoji dug hod do, čini se, komplikovane glasačke kutije. Umesto postizanja cilja revolucijom, na ulicama su gomile mladih ljudi koji pevaju pesme i slikaju se, jureći duh Čea Gevare po visoravnima Anda.

*počasni konzul Srbije u Boliviji

CATEGORIES
Share This