Događaji u RUS promijenili dnevni red samita EU

Lideri Evropske unije nameravali su da razgovaraju o zahtevima za članstvo Ukrajine, Moldavije i Gruzije, kao i o ubrzanju procedura za pristupanje Zapadnog Balkana, međutim dešavanja u Rusiji to su poremetila, piše Dojče vele.

Kako se navodi, kratak pokušaj državnog udara „Vagnerovih plaćenika“ u Rusiji i njegove posledice na rat koji Moskva vodi protiv Ukrajine, biće najvažnije teme samita 27 šefova država i vlada EU, koji se održava u četvrtak i petak u Briselu.

Iako se predsedavajući Šarl Mišel u svom pozivnom pismu samo kratko osvrnuo na situaciju u Rusiji, generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg pozvan je na ručak na samom početku samita, što će sigurno podstaći diskusiju.

Jens Stoltenberg je upozorio Evropsku uniju i Zapad da ne potcenjuju Rusiju nakon događaja tokom vikenda. Generalni sekretar NATO-a namerava da govori o promenjenoj bezbednosnoj situaciji, nakon što se delovi privatne vojske Jevgenija Prigožina stacioniraju u Belorusiji.

Predsednik Litvanije Gitanas Nauseda smatra da je njegova zemlja ugrožena zbog najnovijeg razvoja događaja. On poziva na dalje jačanje istočnog krila Alijanse. Nauseda je u sredu u Kijevu, uoči samita EU, posetio ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog. Litvanski predsednik je domaćin samita NATO koji se održava za dve nedelje.

Na samitu će se razgovarati i o izgledima za učlanjenje Ukrajine u EU.

Predsednik Zelenski poziva da se otvori formalna procedura pristupanja Uniji još pre kraja ove godine, ali još uvek nije jasno da li je Brisel spreman na taj korak.

U svakom slučaju, Savet EU trebalo bi da „pošalje jasan signal da čvrsto stoji uz Ukrajinu i podržava je na njenom putu ka slobodi, miru, i na putu ka EU“, rekla je nemačka državna ministarka u Ministarstvu spoljnih poslova Ana Lirman.

Ona, zajedno sa još 26 koleginica i kolega, radi na pripremama ovog samita šefova država i vlada EU.

Na samitu će biti pokrenuta dalja finansijska i vojna pomoć Ukrajini, a učesnici će još jednom potvrditi da će EU pomagati Ukrajinu „sve dok bude bilo potrebno“, kako je to najavio predsednik Saveta EU Šarl Mišel.

Evropska komisija pozvala je da se budžet EU poveća za 66 milijardi evra do 2027. godine, kako za dugoročnu pomoć Ukrajini, tako i za sopstvene projekte naoružanja.

Vlade zemalja-članica to su do sada odbijale. Prema rečima Karoline Edštadler, austrijske državne sekretarke za Evropu. Evropska komisija bi najpre trebalo da „iskoristi maštu“ kako bi izvršila preraspodelu budžeta od oko 1,1 milijardi evra, a ne samo da traži svež novac.

 Šefovi država i vlada neće se baviti samo zahtevima za pristupanje Ukrajine, Moldavije i Gruzije Evropskoj uniji, koji su prihvaćeni pre godinu dana, već i pristupnim procedurama šest zemalja Zapadnog Balkana, koje traju već godinama.

Po tom pitanju ulažu se napori da se procedure ubrzaju, prenose diplomate EU koje pripremaju samit.

Još uvek nije jasno kakvi bi mogli da budu specifični efekti tog novog zamaha. „Ne smemo da zanemarimo zemlje Zapadnog Balkana“, rekla je uoči samita hrvatska državna sekretarka Andrea Metelko-Zgombić.

„Očekujemo jasnu poruku za naših šest partnera na Zapadnom Balkanu, jer oni treba da preduzmu konkretne korake. Moramo im omogućiti da krenu napred na svom evropskom putu“, rekla je ona.

Najveći kamen spoticanja ostaju aktuelne napetosti između Beograda i Prištine. Na samitu će se razgovarati o mogućim rešenjima tog sukoba, koji stalno prate erupcije nasija, piše DW i dodaje da su dosadašnji posrednički napori visokog predstavnika EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozepa Borelja bili neuspešni.

Kako se navodi, čitav niz drugih spoljnopolitičkih pitanja ostavljen je po strani zbog ruskog rata u Ukrajini. Na primer, samo će se ukratko govoriti o zajedničkoj strategiji EU protiv Kine, koja kasni i na koju se već dugo čeka. Zapravo, ta strategija još uvek ne postoji, kaže za DW Frančeska Đireti iz Merkator-instituta za kineske studije.

„Postoji okvir koji Kinu u isto vreme opisuje kao partnera, kao ekonomskog konkurenta i kao sistemskog rivala. Na tome će i ostati, to se neće menjati. Ima li jedinstvene strategije? Nema! Ne postoji zajednički pristup 27 zemalja-članica. Interesi i prioriteti su jednostavno previše različiti“, rekla je ona.

DW ocenjuje i da će se mađarski premijer Viktor Orban verovatno pobrinuti za malo uznemirenosti na samitu. Zajedno sa poljskim kolegom on želi da protestuje protiv nedavno donesenih reformi u oblasti migracione politike i azila.

Orban je za nemački „Bild“ rekao da ni pod kojim okolnostima neće platiti 20.000 evra za svakog migranta kojeg Mađarska ne prihvati.

„Trošimo više od dve milijarde evra za odbranu šengenskog prostora od ilegalnih imigranata. Nismo dobili ni jedan cent iz Brisela. Zašto bismo plaćali više“, zapitao se Orban.

Mađarski premijer odbacio je nove procedure oko ulaska migranata u EU, koje su pre tri sedmice usvojili ministri unutrašnjih poslova EU, ocenivši ih kao „previše labave“.

„One su signal bandama krijumčara da jednostavno nastave po starom“, ocenio je Orban.

(Tanjug) Foto: Arhiva/EP