Ovaj 640 kilometara dugi zid uključivaće protivtenkovske prepreke, bunkere i druge prepreke, a sve to u svijetlu dolaska Donalda Trampa na vlast u SAD, koji je najavio smanjenje pomoći Ukrajini.
Ovaj projekat je odgovor na rat Rusije u Ukrajini i takozvane hibridne ratne taktike Bjelorusije i Rusije.
Poljski premijer Donald Tusk izjavio je da je cilj odvraćanje neprijatelja i zaštita Poljske i njenih saveznika. Osim toga, Poljska ima najveći vojni budžet u odnosu na BDP među članicama NATO.
Ograde, rovovi, minska polja i savremene tehnologije
Projekat će koristiti savremene tehnologije nadzora, uključujući vještačku inteligenciju za rano otkrivanje prijetnji, kao i satelitske komponente za dodatnu bezbjednost u svemiru.
Linija odbrana biće duboka oko 200 metara, sa ogradama, rovovima i minskim poljima. Biće postavljene i betonske prepreke, kao i bunkeri i skloništa sakriveni u šumama.
Prepreke, uključujući „zmajeve zube“ – betonske šiljaste blokove koji se koriste za zaustavljanje kretanja oklopnih vozila – takođe će biti postavljene na putu.
Varšava tvrdi da Minsk i Moskva možda rade u dosluhu kako bi se tražioci azila usmjerili ka zapadu, čime se opterećuju te zemlje i podstiču retorika koja izaziva podjele.
– Granica se ne može preći nekažnjeno… Rusija i Belorusija su iza ove procedure, i cijeli svijet to naziva hibridnim ratom. Nećemo se povući – rekao je Tusk u julu i dodao da je Poljska jaka i da će biti sigurna zahvaljujući sopstvenim akcijama i saveznicima.
Kalinjingrad, teško naoružana ruska eksklava između Baltičkog mora, Poljske i Litvanije, smatra se rastućom prijetnjom za Zapad.
Poljski ministar spoljnih poslova tvrdi da Rusija možda skladišti do 100 nuklearnih bojevih glava u toj teritoriji, prenosi Blic.
U planu i “Baltička odbrambena linija”
U međuvremenu, drugi projekat koji treba da počne 2025. planiraju članice NATO Estonija, Letonija i Litvanija, koje su u januaru najavile „Baltičku odbrambenu liniju“.
Ona će se integrisati sa poljskim naporima i traže finansiranje EU za izgradnju mreže bunkera i vojnih skladišta duž svojih granica sa Rusijom i Belorusijom.
– Potreba za (baltičkom) odbrambenom linijom proizilazi iz bezbjednosne situacije i podržava novi koncept odbrane NATO – rekao je u saopštenju estonski ministar odbrane Hano Pevkur.
Dodao je da istovremeno, jača bezbjednost Evropske unije i vojnu odbranu njenih granica, zbog čega se jasno vidi da bi EU mogla i finansijski da podrži projekat.
Ministri odbrane četiri zemlje rekli su da su pretnje na baltičko-poljskoj granici sve veće i da jačanje utvrđenja „ostaje visoki prioritet i doprinosi našem obećanju da ćemo braniti svaki pedalj (NATO) teritorije“.
– Ruski rat protiv Ukrajine pokazao je da je stvaranje fizičkih prepreka na otvorenom terenu bez prirodnog odbrambenog pokrića najvažnije čak i u tehnološki naprednom ratu – navodi se u zajedničkom saopštenju.
Agencije
