Članice NATO: Ukrajina može prečicom u Alijansu, ali…

Članice NATO: Ukrajina može prečicom u Alijansu, ali…

 

Za predsjednika Ukrajine Volodimira Zelenskog, koji je u Litvaniju došao i po bezbjednosne garancije, to nije idealan odgovor, ali kaže, razumije oprez članica.

Utvrđene su i promjene koje poslije Samita čekaju NATO.

Prekretnica, tako se karakterišu promjene koje poslije Samita u Vilnjusu čekaju NATO. Generalni sekretar Jens Stoltenberg, nazvao ih je najsveobuhvatnijim odbrambenim planom u decenijama od Hladnog rata, 300.000 vojnika trebalo bi da bude spremno da na bezbjednosni izazov u Evropi reaguje brzo.

Od Samita u Vilnjusu Stoltenberg računa i novo poglavlje u odnosima NATO-Ukrajina.

– Moramo osigurati da, kada se rat završi, budu na snazi kredibilni aranžmani za bezbjednost Ukrajine kako se istorija ne bi ponovila. Pozdravljam obećanje mnogih država članica o davanju dugoročne bezbjednosne pomoći Ukrajini. To će pomoći u odvraćanju bilo koje buduće agresije od strane Rusije – kaže Stoltenberg.

Smatra da bi savjet bi trebalo da ojača političke veze Alijanse i Kijeva. Ukrajina može prečicom u NATO, ali tek kad oružje utihne – kad ispuni uslove i kad se sve članice saglase.

– Ukrajina se bori i potpuno razumije da ne može da postane član NATO-a dok rat traje na našoj teritoriji. To je apsolutno jasno, ali sam vidio važne signale posijle bilateralni sastanaka koji ukazuju na to da će Ukrajina postati članica NATO-a, kada se budu ispunili uslovi, kada bude bezbjedno na našoj teritoriji – kaže Zelenski.

Bajden: Prijem Ukrajine u NATO bi bio preuranjen

Prijem bi bio preuranjen, rekao je američki predsjednik pred Samit. Na Samitu, u društvu lidera G7 i poslije razgovora sa Zelenskim, objašnjava kako će sve saveznice nastaviti da pomažu Kijevu. Sedam najrazvijenijih država usvojilo je i zajedničku deklaraciju o pomoći Ukrajini.

– Danas su članice G7 predstavile zajedničku deklaraciju o podršci Ukrajini i jasno su stavile do znanja da će naša podrška trajati dugo u budućnosti. Pomoći ćemo Ukrajini da izgradi snažnu i sposobnu odbranu na zemlji, u vazduhu i na moru. To će biti snaga stabilnosti u regionu i odvratiće bilo koju prijetnju – kaže predsjednik SAD Džozef Bajden.

Šolc: Pružiti podršku Ukrajini na konkretan način

Olaf Šolc, kancelar Njemačke, navodi da je sada važno pružiti podršku Ukrajini.

– Sada je važno podržati Ukrajinu na veoma konkretan način. Postigli smo niz dogovora o obuci ukrajinskih vojnika. Riječ je o veoma velikom broju, mi garantujemo za to i nastavićemo da ih obučavamo – kaže Šolc.

NATO se širi, šta Turska traži?

Prethodnim prijemom Finske, a onda i turskim podizanjem rampe za Švedsku, NATO je zaokružio prisustvo na sjeveroistočnom krilu. Erdogan sada očekuje da EU odmrzne pregovore zaustavljene poslije pokušaja puča u Turskoj 2016.

– Nastavićemo ratifikaciju članstva Švedske u NATO-u, slanjem nacrta ugovora od sedam tačaka u naš nacionalni parlament koji je trenutno na odmoru. Čim ponovo počne da radi, proces će brzo biti završen. I predsjednik Bajden i državni sekretar Blinken rekli su mi da će raditi na isporuci aviona F-16 Turskoj. Ako obje strane – i ruska i ukrajinska prihvate našu ponudu da budemo posrednici u pregovorima, rado ćemo je prihvatiti – kaža Redžep Tajip Erdogan.

Kada Švedska poslije dva vijeka vojne neutralnosti postane 32. NATO članica, u Vilnjusu se tumači, Rusija neće imati nekontrolisani pristup Atlantiku. Svih pet nordijskih zemalja biće dio saveza, a u Helsinkiju već sutra sa liderima Finske, Švedske, Norveške, Islanda i Danske razgovaraće američki predsjednik.

RTS

CATEGORIES
Share This