Blok zapadnoafričkih zemalja, Ekovas, ranije je upozorio da bi mogla da upotrebi silu ako Bazum ne bude vraćen na vlast do nede1e, 6. avgusta u 23 sata.
Taj rok je istekao, ali Bazum nije vraćen na vlast.
Portparol hunte kaže da su oružane snage Nigera spremne da brane zemlju.
Uz Niger su još neke afričke zemlje, poput Burkine Faso i Malija, koje su ranije saopštile da će svaki napad na Niger smatrati i objavom rata njihovim zemljama i pružile su poptunu podršku pučistima, odnosno vojnoj hunti.
Bazum je uhapšen 26. jula, a general Abdurahman Tijani, komandant predsedničke garde, potom se proglasio za novog vođu zemlje.
Ujedinjene nacije, Amerika, Evropska unija, kao i bivša kolonijalna sila Francuska, koja se upravo iz Nigera snabdeva uranijom, osudile su vojni puč.
„Strana sila sprema napad na Niger“, kaže vojna hunta
Obraćajući se na nacionalnoj televiziji u nedelju, predstavnik nigerske hunte rekao je da imaju informacije da se „„strana sila“ sprema da napadne Niger.
Posle kriznog sastanka u Nigeriji, vojni šefovi Ekovasa rekli su u petak da su izradili detaljan plan za moguću upotrebu sile.
„Razrađeni su svi elementi eventualne intervencije, kao što su potrebne snage i kako i kada će one biti raspoređene“, rekao je Abdel-Fata Musa, komesar Ekovasa za politička pitanja, mir i bezbednost.
Ipak, ostavio je prostor za pregovore i diplomatiju.
„Želimo da hunta u Nigeru jasno shvati poruku da joj dajemo svaku priliku da preokrene ono što je uradila“, dodao je predstavnik Ekovasa.
Svrgnuti predsednik Muhamed Bazum oglasio se prošle nedelje člankom u američkom Vašington postu koji je počeo rečima: „Pišem ovo kao talac…“.
U tekstu „Moja zemlja je napadnuta, a ja sam talac“, Bazum upozorava na, kako je naveo, opasnost da bi region mogao dodatno da potpadne pod ruski uticaj preko plaćeničke grupe Vagner koja je već angažovana u nekim afričkim zemljama, poput Malija.
Bazum važi za zapadnog saveznika, pre svega Francuske, nekadašnje kolonijalne sile, koja iz Nigera crpi velike količine uranijuma neophodnog za rad njenih nuklearnih elektrana.
U tekstu u Vašington postu, zbačeni predsednik Nigera pozvao je Ameriku i „čitavu međunarodnu zajednicu“ da pomognu u „obnavljanju ustavnog poretka“ posle puča izvršenog 26. jula.
Dok su Evropska unija i SAD osudile svrgavanje Bazuma, izabranog 2021. godine i zatražile da se on vrati na vlast, a pojedine zapadnoafričke zemlje najavile da će intervenisati, druge zemlje Afrike, međutim, najavile su vojnu pomoć pučistima u Nigeru.
Krajem prošle nedelje, lideri zemalja EKOVAS zapretili su nigerskim pučistima intervencijom ako u roku od nedelju dana ne vrate vlast predsedniku Bazumu.
Još jedan vojni udar u regionu je stvarno previše i senegalska vojska je spremna da ide u Niger, izjavila je ministarka spoljnih poslova Aisata Tal Sal.
Međutim, predstavnici Burkine Faso i Malija, gde su takođe izvršeni vojni udari prethodnih godina, jasno su poručili da će se umešati u slučaju da bilo koja zemlja krene u obračun sa pučistima u Nigeru.
Ranije je hunta upozorila da će se odupreti svakom „planu agresije na Niger“ regionalnih ili zapadnih sila.
U Nigeru je prošle nedelje u posredničkoj misiji boravio predsednik Čada u pokušaju da obezbedi da se kriza reši mirnim putem.
Razgovarao je i sa predsednikom Bazumom koji je tada prvi put viđen u javnosti od puča.
Lider Čada je objavio fotografiju sa Bazumom, koji je bio nasmejan.
Uoči njihovog sastanka, general Abdurahman Čijani, šef jedinice predsedničke garde koji se proglasio za novog lidera Nigera, upozorio je Ekovas i neimenovane zapadne nacije da se ne mešaju.
„Još jednom ponavljamo Ekovasu ili bilo kom drugom avanturisti našu čvrstu rešenost da branimo otadžbinu“, navodi se u saopštenju koje je pročitano na televiziji.
Za to vreme, Niger je obustavio izvoz uranijuma u Francusku, a desetine aviona odvoze Evropljane u njihove zemlje.
Iako su u Nigeru sve snažnija antifrancuska osećanja, Pariz kaže da ne planira da vrati oko 1.000 francuskih vojnika koji su tamo stacionirani sa zadatkom da se suprotstavljaju islamskim ekstremistima.
I SAD ima vojnu bazu u Nigeru.
Posle puča, EU je suspendovala svu bezbednosnu saradnju sa Nigerom i obustavila budžetsku pomoć.
Sa druge strane, ruski predsednik Vladimir Putin na nedavnom samitu sa liderima afričkih zemalja, obećao je besplatnu dostavu hrane za najugroženije zemlje Afrike, među kojima je i Niger.
Šta se desilo u Nigeru?
Portparol vojske, okružen drugim oficirima, objavio je prošle nedelje u direktnom uključenju na nacionalnoj televiziji da je izvršen državni udar.
Objavili su i da je suspendovan ustav, kao i sve državne institucije, ali i zatvaranje granica zemlje u zapadnoj Africi.
„Mi, snage odbrane i bezbednosti, odlučili smo da stavimo tačku na režim kakav poznajete“, rekao je general-pukovnik Amadu Abdurahman, okružen devetoricom oficira u televizijskom obraćanju.
„Ovo je posledica stalnog pogoršanja bezbednosne situacije i loše privredne i društvene politike“, dodao je.
Vojna hunta, koja sebe naziva Nacionalni savet za odbranu otadžbine, uvela je policijski čas u zemlji od 22 sata do pet sati ujutru po lokalnom vremenu.
Ko predvodi puč?
General Abdurahman Čijani (62) je bio komandant predsedničke garde od 2011. godine, a bivši predsednik Mahamadu Isufu ga je 2018. godine unapredio u čin generala.
Čijanija su povezali sa pokušajem državnog udara 2015. protiv bivšeg predsednika, ali se pojavio na sudu da to negira.
Govoreći u televizijskom obraćanju u petak, izjavio je da su ga nesigurnost, ekonomski problemi i korupcija naveli da preuzme vlast.
On se obratio i globalnim saveznicima Nigera, rekavši da će hunta poštovati sve međunarodne obaveze, kao i ljudska prava.
Međutim, hunta je iznela teške reči za one koji im se protive.
Optužila je članove svrgnute vlade, koji su utočište našli u stranim ambasadama, za zaveru protiv njih.
Dodali su da bi to dovelo do krvoprolića, što se za sada nije desilo.
Pristalice puča: „Dole Francuska, živela Rusija“
Mnoge pristalice vojnog puča, danima izlaze na ulice glavnog grada Nijameja i drugih mesta u Nigeru mašući ruskim zastavama.
Pojedini su prethodnih dana bili ispred francuske ambasade, uzvikujući: „Dole Francuska“, „Živela Rusija“ i „Živeo Putin“.
Nema nikakvih dokaza da Rusija stoji iza ovog puča u Nigeru.
Zvaničnici Kremlja su ranijih dana pozivali na poštovanje ustava i smirivanje situacije u Nigeru.
Međutim, Jevgenij Prigožin, šef ruske plaćeničke grupe Vagner, navodno je podržao puč, opisujući ga kao trijumf.
„Ono što se dogodilo u Nigeru nije ništa drugo do borba naroda protiv kolonizatora koji pokušavaju da im nametnu njihova pravila života i uslove, kao i da ih zadrže u stanju u kakvom je Afrika bila pre više stotina godina.
„Danas, praktično, stiču nezavisnost“, rekao je Jevgenij Prigožin na Telegram kanalu koji je povezan sa Vagnerom.
BBC nije mogao da potvrdi autentičnost njegovih komentara.
Vagnerovi borci su optuženi za kršenje ljudskih prava u nekoliko afričkih zemalja.
Veruje se da Vagner ima hiljade boraca u zemljama poput Centralnoafričke Republike i Malija, gde ima unosne poslovne interese, ali istovremeno jača diplomatske i ekonomske odnose sa Rusijom.
U Maliju, hunta je pozvala Vagnero
(Direktno)
