Timarenje hijene

Neki ljudi misle da su protesti splasnuli i boje se toga. Ako prestanemo, mogla bi da nas zatekne sudbina Gruzije ili nešto još gore. Ovdašnji feudalac je već bio spreman da se preda ili utekne, ali ga je spasao nesklad između ogromne snage pobune i nemogućnosti da se ona ostvari kao politička pobeda. Šta je nedostajalo, to verovatno nikada nećemo saznati. Možda je to bio neplodni model uporne defanzive ili raskorak između neizmerne energije i slabašnih političkih ideja.

Niko nije našao ključ, moguće je da on bude pronađen ispod neke saksije u poslednjem času, pre nego što sve bude prosuto. Slaba je uteha da je sve ovo promenilo Srbiju, pa i sam režim i njegovu prirodu.

Srbiju možda donekle jeste, režim je po svojoj vrednosnoj strukturi otporan na sve promene. On razume samo rušenje kao neopozivi akt, u njegovoj je prirodi da bude još zloćudniji kad preživi svoj pad. Izgleda da je za takvo nešto nedostajao samo kamičak, no ne zna se koji. Ima i nagoveštaja da istinska pobuna tek počinje. Režim joj navodno neće odoleti i nalazi se pred potpunim slomom.

Nisam imao nameru da na ovom mestu obrazlažem pesimističke teze, posle opšteg uverenja da vladalac „sigurno pada“. Uveren sam da pada, samo je pitanje kada će se to dogoditi. Moguće je da to bude u svakom trenutku, ali ma koliko rasklaćen, oštećen i politički jedva živ – i takav može da se otegne ovde još neprijatno dugo. I da svi ovi dokazi da je na vlasti gomila zločinaca, štetočina i lupeža, na čelu sa vođom mafije – budu zataškani. Bar na neko vreme, dok se ponovo ne saberu snage za konačno rešenje, ili ono bude izazvano neopozivim razlozima.

On je bio u Briselu, i tamo je imao tretman neprijatnog provincijskog gosta, koga su domaćini izveli u kafanu na večeru. Prizor naravno nije dobar, čitav svet vidi neuglednog klipana u visokom društvu. To društvo zna da se sa takvim utvarama ne razgovara: on je uništio slobodu medija, bitno ograničio ljudska prava, zaveo ličnu diktaturu, nalazi se na čelu državnog terora, naredio je mučenje naroda soničnim oruđima, odgovoran je za mnoga zlodela.

Dobro, nisu ga uveli u kuću, simbolički su ga izveli na hot-dog sa senfom i još nekim prilozima. Tamo se nije proveo kao što tvrdi da jeste, dobio je neke ćuške i čvrge. Ursula von der Lajen je povukla svoje ranije neumerene pohvale na račun zlog gosta. Bila je pod pritiskom da sablast nipošto ne primi i ne izlaže sebe sramoti zbog javnog susreta sa takvim tipom.

Od nje je dobio zamerke koje su ipak ključne, ali ih on tumači samo kao blagi nesporazum. Za njega su svaka slobodna misao, slobodni izbori pa i slobodni mediji smetnja koja ga čini nervoznim i naprasitim. Obećao je da će se popraviti, a domaćini su se trudili da mu poveruju. Imali su mnogo prilika da se uvere da njega niko i nikada nije zatekao u istini.

Shvatio je da su ga prilično ponizili, ali se pravio da to nije razumeo, niti da su drugi videli kako je tamo bio izložen trećerazrednom tretmanu. Probao je da zataška packe, pa se iz poze glupog trijumfalizma pohvalio da je konačno dao Jadar.

To će biti projekt EU izvan Unije, i vest o tome će biti objavljena za 7 dana. Tako je rekao. Dakle, ostaje još tri dana do vesti koju on smatra spasonosnom za sebe. Ili možda pogubnom.

U toj javnoj ponudi i predaji velikog plodnog, zelenog prostora Srbije i ogromnih količina zdrave pijaće vode ispod livada, u odricanju od čistog vazduha i zemlje u zamenu za planine jalovine – nalazi se sublimacija velikog zločina.

Videli smo skoro sva njegova lica, ali ovo je zaista čudovišno. Podlost, pohlepa i razorni planovi izazivaju istinski strah od propasti.

Razumeo je kako ga takva ponuda i predaja plodnih njiva i livada, spasava da ga u Briselu ne šutnu u guzicu i proteraju otud na magarcu naopako. Oni se uz svo gađenje ipak bave delotvornim negovanjem hijene koja se iskupljuje važnom uslugom i ustupa jačoj životinji deo prostora koji će biti pretvoren u lešinu.

Ne može se predvideti kako će se zapadna Srbija i Srbija u celini odnositi prema skrnavljenju i zagađivanju zemlje vode i vazduha, i zasecanju velikim skalpelom, bagerima i bušilicama u zdravo tkivo, puno nasušnog života.

Režim je usavršio svoju narav olakog gaženja ljudi, ili bar ravnodušnosti kod masovnih tragedija. Počinjeni zločini u ime pljačke ostaju zasad amnestirani od samih počinilaca. Teror nad građanima nasilnici ne priznaju. Komandant nasilja nastoji da krene volšebnim a nepostojećim putevima gde bi poveo narod i državu, ne bi li možda utekao od svoje strašne biografije.

Čini se da je u Briselu bar malo odložio svoje političko opelo.

Ali, Jadar je ipak nešto sasvim drugo: životno nedelo onog jezivog lica. Nećeš kopati! To je poruka odluke da se zemlja brani od korporativne pohlepe i strahotnog gaulajtera. Po svaku cenu, jer druge cene i nema.

Ljubodrag Stojadinović/Peščanik.net,