Poskupljenja hrana i ostalih proizvoda i usluga, postalo je bespredmetno i pominjati, i komentarisati. Jer, svjedoci smo da, iz dana u dan, za isto para sa pijaca i iz marketa kući donosimo sve manje stvari…
A pošto primanja uglavnom stoje na mjestu, mnogi nemaju kud, nego da, svako malo, iz potrošačke korpe izbace pokoji proizvod ili da nastave kupovati ono što su navikli, samo u manjim količinama… I to daleko manjim količinama… I tako dan za danom, pa ćemo vidjeti gdje ćemo udariti u zid i iz kupovine donijeti – prazan ceger!
Kad zanemarimo poskupljenja hrane, potrošače poslednjih dana najviše brine najavljeni skok cijene struje i vode. Jer, bilo kakvo poskupljenje, da li roba, da li usluga, za mnoge znači bušenje nove rupe na kaišu koji, ionako, samo što nije pukao…
A pući će, sasvim sigurno. U prvom redu kod onih koji preživljavaju sa 500 KM ili nešto više, a kojih je u penzionerskoj populaciji ubjedljivo najviše. Njima se od januara „smiješi“ povećanje penzija za 6,25%, ili nekih 30 KM, što će poskupljenja već pojesti do tada…
Neće biti sjajno ni mnogim radnicima, uprkos tome što nova godina donosi povećanje minimalca. Dobar dio tog povećanja će, takođe, pojesti poskupljenja onog najosnovnijeg. Takođe, gro radnika će poslodavci, kako bi izbjegli dodatni trošak, samo „spustiti“ na nižu stepenicu stručne spreme, pa većina zaposlenih može samo da sanja povećanje plate od 100 ili 150 KM.
Nažalost, činjenica je da će se malo ko u Srpskoj, bar na početku 2026, ovajditi od povećanja plata ili penzija.
I čemu da se, onda, narod raduje na izmaku ove, te skorom početku naredne godine?! Šta da požele u novogodišnjoj noći, a da ne bude neskromno i neusklađeno sa obećanjima vlasti o boljem životu koja, opet, već sada imaju obris jedne velike šarene laže?!
E, u situacijama kad znamo da ćemo na kaišu morati da probušimo još jednu rupu, brže-bolje krenemo da se tješimo da je u životu, ipak, najvažnije – zdravlje!
Kad je već tako, nek’ smo mi nama živi i zdravi, a ostalog (ne)će biti…
Autor: Maja Radoja
Srpskainfo
