Srbija sada može da dobije i više nego što je tražila

Direktor Foruma za etničke odnose Dušan Janjić ocenio je da je rezultat jučerašnje runde dijaloga u Briselu očekivan i da, zapravo, tek sada počinje ozbiljan diplomatski pregovarački proces. Janjić za Kosovo onlajn ukazuje da je Srbija dobila više manevarskog prostora i u vezi sa Zajednicom srpskih opština, oko nadležnosti i regionalne autonomije na severu Kosova.

„Dobili smo ono što je trebalo očekivati, ozbiljan iskorak u dobrom pravcu, kao i što kaže sam naziv predloga – to je put ka normalizaciji odnosa Srbije i Kosova“, rekao je Janjić za Kosovo onlajn.

On je ocenio i da su jučerašnji razgovori bili drugačiji u odnosu na one iz decembra, i da je sada na redu ozbiljna politička debata i na Kosovu, i u Srbiji, ali i na međunarodnom nivou.

„Počinje jedan ozbiljan diplomatski pregovarački proces“, uveren je Janjić i dodaje da će biti ključnih razgovora tokom marta, kada očekuje formiranje tima za monitoring, a primena predloga od aprila.

Kaže da je ovo težak proces, u kojem će se ići u pravcu razvoja Srbije i njenog članstva u EU.

Na pitanje koje bi korake sada trebalo da preduzme Vlada Srbije, Janjić ističe da bi prvo trebalo da se ponovo sazove Savet za nacionalnu bezbednost, ako se do 24. marta postigne saglasnost o formiranju Zajednice srpskih opština, od strane Aljbina Kurtija.

„Sada treba usvojiti neke ‘orijentire’ za pregovore, sa njima izaći pred Skupštinu i odlučiti ko će u tom timu za primenu i implementaciju predstavljati Srbiju“, kazao je Janjić.

Kada je u pitanju glavni pregovarač Aleksandar Vučić, Janjić dodaje da bi on trebalo po stavu međunarodne zajednice, ali i domaće javnosti, da ostane na toj poziciji, ali da je neophodno napraviti posebno telo sa predstavnicima Vlade Srbije, Kancelarije za KiM i opozicije, koji će se savetovati u vezi sa daljim koracima.

Na pitanje da li se Zapadu žuri da do dogovora Beograda i Prištine dodje pre 10. godišnjice potpisivanja Briselskog sporazuma, Janjić je rekao da sve strane koje učestvuju u dijalogu imaju „neke svoje termine“, ali da se žurba napravila, kako bi se što pre izašlo iz faze u kojoj je postojala pretnja od rata.

„Izašlo se iz faza barikada, policije, napada dronova pred kraj decembra… Videćemo implementacioni plan, videćemo rokove. Ne verujem u rokove EU i bolje je to raščišćavati u martu, aprilu nego čekati posle da se oko toga svađamo. Imali smo toliko nerealnih rokova koje je odredio Lajčakov tim, da je to zagušilo sve”, rekao je Janjić.

Naglašava da rokovi nisu fiksirani, ali da dosadašnje iskustvo ukazuje na to da se oni određuju na osnovu prioriteta Zapada.

„Za njih je i sedam dana previše kada nekome određuju obaveze, a kad su njihove obaveze imamo pet godina da čekamo“, konstatuje Janjić.

Komentarišući situaciju na Kosovu, budući da je Kurti na meti kritika tamošnje opozicije, Janjić kaže da je poznato da Kurti i opozicija nisu u ljubavi.

„Tamo je opozicija, za razliku od naše, jedinstvena u stavu da se treba primeniti sporazum, smatra ga poželjnim, i to pre svega, kao sredstvo približavnja SAD. To je ono što je za opoziciju jedisntveno, pa Kurtija kritikuju sa svih strana“, rekao je Janjić i dodao da čak i Vljora Čitaku, koju vidi kao buduću predsednicu Kosova, dobro zna da su SAD promenile stav i da nema međusobnog priznanja.

Međutim, sa druge strane, kaže da je Srbija dobila više manevarskog prostora, upravo zahvaljujući lošoj politici i zloupotrebi ZSO i od Tačija od i Kurtija.

„Član 7 sporazuma o ZSO, predviđa da na ZSO, onako kako je dogovorena 2013. i 2015. godine, može da se nadogradi ozbiljna autonomija, uz samostalnost i status SPC. Srbija je u pozicji da dobije nešto što nije ni tražila, jer je ZSO bila uski ideološki politički projekat SNS i Tomislava Nikolića“, rekao je Janjić.

Kada je reč o srpskoj opoziciji, kaže da razume opoziciju sa desne strane političkog spektra, prorusku, koja neće EU, NATO, neće dijalog, već smatra da treba da se čeka kraj rata, da pobedi Rusija, a Srbija da bude gubernija, što je njihov legitiman stav, o kojem će sud dati glasači.

„Ali, vidim muke Ponoša i ostalih koji nikako da priznaju da je to taj put kojim možemo da idemo u EU, jer nema drugog. I ja bih voleo da ga ima, ali ga nema. Demokratska stranka, Ponoš, ceo crveno-zeleni blok, trebalo bi da, po svom programu, podrže predlog. Ne razumem Ponoševu politiku inaćenja i uvređenosti. Bez toga, izvući ćemo manje nego što možemo“, primećuje Janjić.

Prema njegovim rečima, sledi težak posao, ali dodaje da SNS mora da promeni način komunikacije, da mediji prestanu da proizvode građanski rat, jer Srbiji ta vrsta atmosfere nije potrebna, već je potreban dogovor.

„Da imamo tim koji radi, pregovarače, da se redovno ide pred skupštinu, da postoje uže tela za obaveštavanje poslaničkih klubova. Pa ko hoće – hoće, ko neće neka ide na ulicu. Imamo način da postignemo maksimum, a prostor je veliki“, ponavlja Janjić.

Srbija, zaključuje, može da napravi Zajednicu srpskih opština kao kooordinaciju opština po svim nadležnostima, uz zaštitu kulturnog nasleđa saradnjom sa SPC, i može da ostvari regionalnu autonomiju na severu.

„To ovi nisu ni sanjali, Tadić je to i odbio 2009. godine. A, ne znam da li ima bolje zaštićene manjinske zajednice od toga, po dokumentima. Srbija može da zahvati punu korpu, ali bojim se da politčke rsasprave ne izazovu izbore. Ako izbori budu odloženi za početak sledeće godine, onda možemo mnogo da uradimo“, rekao je Janjić.

(Kosovo online) Foto: BN/Arhiva