Prostaci u cipelama

Prostaci u cipelama

Istorija će Kaligulu pamtiti, ne kao imperatora kome je moć udarila u glavu, takvih je kol’ko hoćete, nego kao nekoga ko se nije libio da svog konja proizvede u senatora. Trebalo je da prođe skoro dve hiljade godina da Incitata u Senatu zameni Marinko.

To što se cipelica na latinskom kaže kaligula ne ostavlja prostor za sumnju da su se imperator (za koga kažu da je bio lud) i njegov konj, tokom dva milenijuma, spojili u jedno biće i reinkarnirali u današnjeg cara cipela, rukometa i psovki. Kakva vremena, takve i vrednosti, rezignirano bi konstatovali hroničari na paralelu da se priča “Kralj i prosjak” kod nas sada prevodi kao: “Kralj i prostak”.

Da imamo more, možda bi oluja i kod nas, kao na Baltiku, izbacila ćilibar. Ovako, bez mora, prepušteni smo kanalizaciji, a ona, shodno svojim kapacitetima, izbacuje najbolje što može. U nedelji iza nas izlili su se u javnost kapitalni kanalizacioni primerci kako bi poručili da ovde za normalne nade nema.

Baš ti si se našla mene da zoveš i da me pitaš za novac”, psovao je Marinko prošle nedelje novinarku sa pozicije junaka našeg doba, mere vrednosti koja ne sme da se propituje. I kad Marinko kaže da su trudnice razmažene i da je neko frustriran što ima pet ćerki, onda je to tako jerbo je ovo vreme onih koji svoju neotesanost nose kao znamenje. To ih izdvaja iz mora prosečnosti i direktno lansira u Senat, Skupštinu ili neko slično telo koje okuplja kanalizacione naplavine.

Za razliku od Marinka koji je, uprkos nastojanju da za njega čuje i Melanija , ostao zonska, takoreći, banjalučka liga frajera, Bisera se lansirala na državni nivo i već neko vreme sa te pozicije širi vonj bahatosti.

BiH verzija Marije Antoanete je rekla da su ljudi ovde razmaženi jer potcenjuju vrednost toga što imaju hleb, struju i spavaju u toplom.

Sa Biserom nam je kao sa statistikom, u proseku svi jedemo sarmu. Samo što ona, poput termita, opiri naš državni frižider, pojede i meso i kupus, sef, rezidencije, ušteđevinu  i sve što joj pod ruku dođe. Dok nju nahranimo, biće dobro ako nam ostane i za hleb i vodu.

Nažalost, spisak termita koji jedu građu naše države je podug i nema kraja jer se razmnožavaju.

U nedelji iza nas smo saznali da je Republička geodetska uprava od oca Bude ostanula sinu, malom Budi. Naime, Vlada, čuj mene Baja, je odlučna u nameri da zadovolji onoga koga (još uvek) za sve pita. Neupućeni bi možda začuđeno upitali: “Pa zar je moguće tako principe i institucije baciti pod noge?”. Poznavaoci prilika znaju odgovor. “Kad nema šta da se baci, nema ni problema”.

Naša sreća je što za sve finansijske probleme možemo da se obratimo ministarki finansija. Otkad je na tom mestu javnost ne prestaje da se čudi kako nam je bilo šta ostalo od Poreske uprave. Navikli smo da ministar može biti baš svako, ali da jednu instituciju može svako da vodi, to nam je bilo novo čuti i saznati.

Elem, tako potkovana, ministarka nam se požalila da je velika šteta što nemamo banku. Jer, da je imamo, mogli bismo osloboditi neke pare i prebroditi tegobe korone. Istu ideju je Baja zagovarao prošle godine. Na našu sreću, uzalud.

Naša visprena ministarka će i sputanih ruku doskočiti inflaciji. Rekla je da ćemo na nju udariti povećanjem plata i penzija. Požar ćemo gasiti čašom vode, al’ ko te pita. Ministarki je dobro, do nje ta vatra neće doći. A i vi treba, što reče Bisera, njena koleginica većeg kalibra, da budete zadovoljni ako imate šta da pojedete i ako vas ne tuku po glavi.

To što u glavu udaraju, po živcima igraju, je druga priča.

Ako je za utehu, Zora ministarka nas je prošle nedelje poštedela, čvoke je opalila i na obraz udarila rukovodstvu HET-a.

Jeste, znam da ćete reći da je to kao sa principima, nema šta da se udari, ali ipak. Mučenici su se u nedelji iza nas trudili da odbrane neodbranjivo.

“Ne bi valjda prodali HET? Iz očiju nam oteli? Niko nije toliko pokvaren.” komentarisala je pokolebana javnost, sve dok Zora nije jednim NE opalila šamar partijskim kolegama sa, očigledno, drugog interesnog spektra.

Naravno da bi prodali. I prodaće sve što mogu. Prvo će naći opravdanje. I za sebe i za nas. A kad se krene u rasprodaju, sve će ići bez pitanja. Uostalom kao i sa krađom. Prvo su kraduckali, pa krali, a onda razvlačili. A sada je nastao grabež.

Kako ćemo u tome proći ostaje da se vidi. Lično mi je samo važno da Bisera ne ostane gladna. Za ostalo ćemo lako.

Direkt portal

CATEGORIES
Share This