Ponavljači i ostali probisvjeti

Ponavljači i ostali probisvjeti

Ovo je carstvo loših đaka. Domanovića nisu čitali, ali su ono što im je prepričano, shvatili kao priručnik kako se treba vladati. I eto zemlje u kojoj je sve moguće za one koji nemaju znanja, a ni skrupula. Kakistokratija je naša aristokratija.

Ako ste mislili da u blato dublje ne može, nedelja iza nas je pokazala da najgore još nismo vidjeli. Nadali smo se da je gospodar puteva Nenad unikatan, da takva dva ne postoje. Bilo je to prilično naivno očekivanje. Ni u crtanom filmu Alibaba nije sam, a tamo je blago izmišljeno. Ovde se radi o realnom novcu, pa su i sjecikese stvarne. Mladi, a prevejani. Već prošli Scile i Haribde i, što bi novi ministar rekao, napolagali toliko ispita.

Parlament BiH je digao ruke za novog popečitelja, vrhovnog zaštitnika ljudskih prava u Bosni i Hercegovini. Mladi Miloš Lučić nije imao lak životni put. Profesori ga izgleda nisu voljeli, pa je ponavljao razred, ali ga zato drug Nenad protežira, a to je daleko važnije ako pretendujete da se ubrojite u kakistokrate.

Bilo kako bilo, stepen ljudskih prava će rapidno da poraste kad je na braniku istih mlađahni Lučić. Težak izbor je bio pred njim. Da li da se osloni na svoje prirodne kapacitete i bude, recimo, pomoćni građevinski radnik ili da se prepusti plutanju u septičkoj jami koje će ga odnijeti tamo gdje se radi na opštem dobru i zaštiti prava čovjeka, sa akcentom na čovjeka Lučića? I Nenada, naravno. Jerbo je i on valjda čovjek iako se ponekad valja u novcu što, priznaćete, normalan ili barem misleći stvor, sebi teško može da dozvoli.

Natezanje oko poljske bolnice je u toku. Veseli Radovan, po vokaciji prvi ministar, je rekao da će aparati samo što nisu. Uvoznik, takoreći dobrotovor koji je od neprijatelja otimao ovo šatorsko zdanje, se požalio da mu ne ide u prilog komplikacija oko carinjenja, a zdravstveni ministar da moramo da imamo na umu da je stanje vanredno. Elem, čador je razapet, kako smo mogli da vidimo prošle nedelje, ovce su u blizini, a i izbori su na pomolu.

Glavni Baja je još onomad natuknuo da je rezervisao i muziku i ražnjeve za kampanju. Hitovi i ove godine će biti “Pukni zoro” i “Ne može nam niko ništa” iako nam se odavno smrklo i u tom mraku nam radi ko šta hoće. Baja trenutno usavršava vokalni raspon i kako koristiti dijafragmu jerbo želudac za sve već ima.

Ako i ne bude baš za bolesnike, poljska bolnica će biti iskorišćena za pacijente tokom izbora. Dakle, nema razloga za sekiraciju, pet miliona nije bačeno uzalud. Nismo potrošili, što bi Baja rekao, mi smo u stvari, uštedili.

Oglasila se i predsjednica Marija Antoaneta Cvijanović koja je bila nemalo iznenađena kad su izvoljeli da je obavijeste da su neke privredne grane na izdisaju, a radnici bez hljeba jer njoj baš ništa ne fali. Stoga je reakcija bila hvale vrijedna i u kontinuitetu sa pomenutom francuskinjom u istoriji poznatoj po empatičnosti. Ako nemaju za hljeb, mogu bar da putuju i mirna Bosna. Neka povorka čergara krene. Iz Krajine ka Hercegovini, a sa juga prema Glamoču.

Sreli bi se negdje u pupku BiH, u Sarajevu u kome je prošle sedmice bjesnio drugi svetski rat. Ako nije bilo borbe partizana i okupatora na ulicama, ono je na društvenim mrežama sve praštalo. Misa za Blajburške žrtve je još jednom pokazala da se zlo uspinje, što i nije čudo kada je cijeli svijet u jednoj regresivnoj fazi. Loši su glasni, samopouzdani i organizovani, a dobri uviđavni, samokritični i skeptični. Ukratko, obrali smo bostan.

A kao šlag na torti, pažnju je prošle sedmice skrenula fontana u Vitezu. Tri persone, simboli tročlanog predsedništva, se olakšavaju u jezero koje simbolizuje BiH. Jedni su se zgražavali, većina komentarisala da je to plastičan prikaz realnog stanja.

Ukratko, sve znamo, sve vidimo i ništa ne možemo. Kad smo dopustili da nam nekakvi kakisti glume elitu, kad smo mirno posmatrali kako nam vitezove tjeraju, sada ćemo smrad morati da trpimo.

Milanka Kovačević

direkt-portal.com

CATEGORIES
Share This

COMMENTS