Sdruge strane, kao i mnoge rok zvijezde, imao je dosta mana. Pogrešno bi bilo govoriti danas o Bouviju kao nemoralnoj osobu, ali da je činio greške, činio je. Recimo…
Kao i mnoge muzičke legende, nije se plašio da izazove kontroverzu, skandal. Maja 1976. Bouvi se vratio u London poslije trijumfalne američke turneje. Dok je ulazio u ogromnu mercedes landau limuzinu izveo je nešto pred okupljenim fanovima što je ličilo na nacistički pozdrav. Na zgražavanje medija i gnjevnu reakciju javnosti, rekao je da je samo mahnuo publici. Međutim, u intervjuu Kameronu Krou za časopis Rolling Stone, Bouvi je rekao da snažno vjeruje u fašizam i opisao Hitlera kao prvu rok zvijezdu, poredeći ga sa Mikom Džegerom. Važno je napomenuti da je takvo ponašanje bilo odraz njegovog tada najnovijeg alter ega “Tankog bijelog vojvode” koga je Bouvi opisao kao „arijevskog, fašističkog tipa“ sa gadnom ličnošću. Drugim riječima, Bouvi je samo igrao svog lika koji kao Hitler (najzad) ulazi u London.
Sedamdesetih, dok je snimao album “Station to Station” Dejvid započinje blisku saradnju s modnom dizajnerkom Olom Hadson. Saradnja se razvila toliko da su postali ljubavnici. Ola je bila majka Saula Hadsona, koji će odrasti u glavnog gitaristu grupe “Guns N’ Roses”. Poznat je po svom umjetničkom imenu: Sleš. Sin je kasnije ispričao svoja sjećanja na vezu svoje majke sa Bouvijem. Posebno je izdvojio jedan detalj. Kada je imao osam godina, ušao je u sobu i vidio Bouvija i majku kako nagi leže u krevetu! Sleš je pričao da su Bouvi i supruga Endži često dolazili u njihovu kuću. „Bouvi je često svraćao, sa Endži i njihovim sinom Zovijem. Sedamdesete su bile takve. Sasvim je prirodno da Bouvi dovede porodicu u dom svoje ljubavnice kako bismo se svi družili.”
Zavisnost od droge je neizostavna tema u rokenrolu. Bouvi nije izuzetak. Kokain je bila njegova omiljena droga. U početku opasnosti od kokaina nisu u potpunosti bile shvaćene, pa su ga mnogi koristili da povećaju svoju energiju i kreativnost. Prema muzičkom biografu Marku Špicu, Dejvid je sredinom sedamdesetih “trošio” više kokaina nego bilo ko drugi u popularnoj kulturi (Elton Džon se ne bi složio sa tom procjenom!) Nemoguće je sa sigurnošću znati da li je to istina, ali ne može se ni poreći da je Bouvi bio navučen na bijeli prah. Dok je planirao nastavak filma “Mladi Amerikanci“ (1975), u kući bi sjedio sa blokom za skice i omiljenim knjigama pored gomile kokaina. Tokom ovog perioda razvio je interesovanje za okultizam. Čitao je knjige poput Koplje sudbine (1972) Trevora Rejvenskrofta i Jutro mađioničara (1960) Luisa Povelsa i Žaka Bergiera.
Ranih devedesetih Dejvid Vajld, saradnik časopisa Rolling Stone, intervjuisao je Bouvija. Tokom zajedničkog druženja, novinar je kao znak zahvalnosti za svoj rad od Toma Petija dobio na poklon indijansku lulu mira. Bouvi je, primjetivši lulu mira, upitao novinara da li očekuje sličan gest i od njega. Vajld je rekao “ne”, ali je Dejvid ipak odlučio da mu pošalje “poklon”. Konkretno, novinaru je poslao svinjski fetus u tegli. Zašto je odlučio za tako odvratan dar poštom nije sasvim jasno. Srećom, šema nije funkcionisala. Carinici su spriječili da paket uđe u SAD, pa je Vajld izbjegao šok svog života.
Koliko je bio genijalan, toliko je Bouvi umio da pravi neočekivane faulove. To je u opisu sudbine najvećih umjetnika.
Srpskainfo
