Omiljena kafana

Omiljena kafana

Ne bi bila to što jeste da joj pečat ne daju gosti, enterijer vremenom postaje sve manje važan, a ako ceh premaši džepni budžet, nije toliko neprijatna situacija, platiće se sutra, prekosutra… nikud nećemo uteći

Dosta ljudi priželjkuje što više rutina u životu. Ja volim da imam “svog” automehaničara, frizera, zubara. Nisam sklon da prebrzo dajem crvene kartone, pa dotične persone mijenjam tek ako nešto zaista teško uprskaju.

Volim da imam i svoju kafanu. I imam je.

Kafane su srčane čakre svakog grada, jer su makar približno važne kao trgovi, muzeji, parkovi, pijace i mostovi.

Da bi bila po mojoj volji, kafana treba da je u harmoniji sa svojim gradom, da bude jedna od živih “razglednica” lokalne kulture i geografije, jer kao što je rekao, valjda Bergman, samo lokalno je univerzalno.

Sa posebnim užitkom pamtim Rotondu, smještenu na Monparnasu, ne samo zato što su je posjećivali Pikaso, Jonesko, Hemingvej, Skot Ficdžerald, Trocki… već što je pariškija od bilo koje druge kafane u kojoj sam tamo bio. Takođe pamtim i sve one koje su bile svojim osobenim šarmom berlinskije, lisabonskije, praškije ili venecijanskije od drugih.

Moja radna verzija spiska važnih stavki za dobijanje statusa “Omiljena kafana” bi bila:

– kola te “sama”, bez ukucanih GPS koordinata vode do nje.

– nije neophodno da se dogovaraš sa bilo kim da bi planirao odlazak na kafu jer očekuješ sa velikom vjerovatnoćom da zatekneš nekoga sa kim ti se pije kafa,
Desi se, naravno, i da si u takvom raspoloženju da želiš da soliraš, odnosno sam kafenišeš i pročitaš novine

– pogodno je mjesto za delikatne poslovne razgovore , “domaći je teren” pa osjećaš da si u psihološkoj prednosti

– iako ni približno nije takva, ipak se desi i da je hermetična, negostoljubiva, prava kvartovska, bez ijednog nepoznatog lica u njoj

– tu obavezno dovodiš prijatelje koji nisu iz Podgorice i upoređuješ je sa opisom njihovim omiljenih kafana

– ne bi bila to što jeste da joj pečat ne daju gosti, enterijer vremenom postaje sve manje važan ilustracija
– dođeš u bilo kojoj vrsti garderobe i osjećaš se normalno, niko ne zuri u tebe

– mora postojati duga lista uspomena, od onih neprijatnih (kad su doslovce svi u kafani taoci iživljavanja par pijanih ili bahatih gostiju) do rijetkih uspjelih “muvanja” (sa očajnim indeksom korisnosti, što bi košarkaši rekli), spontanih maratona u ispijanju alkohola, perioda beskonačnih diskusija o politici, dobrih svirki, izložbi, bezbroj zanimljivih gostiju i sagovornika…

– ako ceh premaši džepni budžet, nije toliko neprijatna situacija, platiće se sutra, prekosutra… nikud nećemo uteći.

(IN4S)

CATEGORIES
Share This

COMMENTS