Ne očekujem da će Turska obustaviti podršku Prištini
Drecun je to rekao za Tanjug odgovarajući na pitanje šta će za Srbe na KiM značiti to što u oktobru komandu Kfora preuzima turski general i na konstataciju da će se Vučić i Erdogan tokom vikenda sastati u Budimpešti.
Drecun je naglasio da bi prvi čovek Kfora, bez obzira na to koje nacionalnosti bio, trebalo da se ponaša u skladu sa mandatom datim Rezolucijom 1244 i da u skladu sa njim obezbedi sigurno okruženje svima, posebno Srbima.
„Imajući u vidu ponašanje Turske, koja, čini mi se, u određenim fazma zloupotrebljava veoma dobre bilateralne odnose naše dve zemlje da bi pružila podršku lažnoj državi, moramo da imamo određen stepen rezerve prema tome što komandu Kforom preuzima turski general“, rekao je on i podsetio da je turski kontigent najbrojniji, da je uvećan sa 3.500 na 4.500 ljudi i već raspoređen na severu.
Dodao je da paralelno imamo jačanje kontigenta i iz Albanije, što, ocenjuje, nije nimalo slučajno.
„Turski i albanski vojnici, ako bi došlo do krize, kao što je ova na severu KiM, neće stati na stranu srpskog naroda. Turska je zemlja koja gradi dobre političke i ekonomske odnose sa Srbijom. Na tom polju očekujem da će biti napravljen napredak u susretu Erdogana i Vučića, ali ne i da će Turska smanjiti i obustaviti podršku ne samo lažnoj državi Kosovo nego i izgradnji tzv. vojske Kosova“, rekao je Drecun.
Prema njegovim rečima, tog trentuka, kada je Turska tu formaciju koja je nezakonita i suprotna Rezoluciij 1244 naoružala ofanzivinim sredstvima, postala je jedan od destabilizujućih faktora ne samo na KiM, već i u regionu.
„Niko ne može da ospori činjenicu da, ako se takva vojska stvara, ne stvara se da bi ratovala sa Severnom Makedonijom i Albanijom, već sa srpskim narodom i da bi mogla da pruži podršku u realizaciji projekta Velike Albanije“, naveo je Drecun.
Ističe da je uloga Turske dvosmerna – ima pozitivne aspekte kada je u pitanju bilateralno partnerstvo sa Srbijom i krajnje negativnu ulogu kada se pruža podrška lažnoj državi Kosovo, koja je pretežno muslimanska.
Na pitanje koliko je realno da se izbori na severu održe do kraja godine, posebno nakon poruke amasadora Kvinte i poruke iz Brisela da to mora biti učinjeno što pre, kaže da će pritisci zpada ići u tom pravcu kako bi se stvorio privid vraćanja Srba u institucije, posebno na severu, ali bez ispunjavanja uslova i razloga zbog kojih su izašli.
Podsetio je da je to bilo zato što već jednu deceniju nije formrirana ZSO, zbog terora nad Srbima i njihovog hapšenja i dodao da nijedan uslov nije ispunjen.
Na delu je, kaže, Kurtijeva igra, kojom želi da stvori privid deeskalacije, a Srbima da nametne potpisivanje građanske inicijative za smenu gradonačelnika, iako bi najjednostavnije bilo da podnesu ostavke.
„Sada, ako bi 20.000 Srba to potpisalo, bilo bi besmisleno da bojkotuju izbore. Onda bi Kurti u rukama imao njihove potpise, postavljao bi uslove i pokušao da progura lojalne Srbe. Izigrao bi Srbe ne ispunivši im nijedan zahtev i vatio ih u institucije, kako bi se onda reklo da je ispunio svoje a da sad Srbija treba da realizuje ono što zapad smatra sporazumom, a mi predlogom nemačko-francuskog sporazuma“, rekao je on.
Naglasio je da su Amerikanci već definisali ciljeve, članstvo tzv. Kosova u EU i NATO-u, kao i da više ne govore o članstvu u UN, jer znaju da to ne mogu da proguraju u ovoj fazi.
„Ako bi naterali Beograd da odnose sa Prištinom gradi na poštovanju principa teritorijalnog integriteta i suvereniteta, a što bi značilo priznanje, izmanevrisali bi članice EU koje ne priznaju Kosovo, ne bi morali da priznaju, ali se ne bi protivile članstvu Kosova u NATO“, rekao je on.
Naglasio je da su izbori na severu KiM prvi korak na otvaranju tog puta, kroz članstvo u NATO i dodao da se nada da će srpski narod biti mudar da ne nasedne na prevare Kurtija.
(Tanjug) Foto: Tanjug
